Ко ће помоћи шатлу

НАСА је разрадила план  за спасавање посаде последњег шатла Атлантис у  случају ако он неће моћи да се безбедно врати из космоса. Астронауте ће возити  три руска брода Сојуз.
 

Све до последњег момента није било јасно хоће ли бити одржан лет Атлантиса.  Атлантис је само морао да осигурава посаду другог шатла Ендевор који ће  полетети 27. фебруара да би завршио мисију  доба шатла. Међутим, у НАСА су дошли до закључка да је  неопходан још један лет. Атлантис ће однети на МКС вишенаменски модул и платформу с опремом који ће обезбедити рат станице у најмању руку до 2020. године. При томе се улога гаранције за Ендевор не укида. Посаду су смањили од 7 на 4 човека. Лансирање је предвиђено за 28. јун 2011. године.
 

С обзиром на то да нових летова шатла неће бити, уколико се у Атлантису нешто поквари, његова 4 астронаута ће морати да се задрже на МКС. Онда ће их у неколико наврата возити руски Сојузи који полећу у размаку од неколико месеци. Зато астронаути морају да дођу у Русију да би пробали  индивидуалне фотеље и скафандере, научили руски језик и системе брода Сојуз. Могућност коришћења руских бродова у случају потребе разматрала се и раније, - каже експерт у области космонаутике Игор Лисов.
 

Постојали су такви договори. Увек се сматрало: у било ком случају стићи ће следећи шатл. У случају несреће, када не може да стигне шатл, разговарало се о могућности превоза астронаута  помоћу неколико Сојуза.
 

Када би Сојузи са 3 седишта  летели са једном или две празне фотеље, то би, свакако,  задржало испуњење планираних космичких програма, - наставља Игор Лисов.
 

Сојуз превози међународну посаду, која је усклађена од свих страна. Тамо је један наш космонаут, други  Американац, трећи може да буде и наш, и Американац, и Канађанин, и Јапанац, и Европљанин, зависно  од тога ко ће пружити  у ту експедицију трећег члана посаде. Иначе тај, ко је проузроковао квар, мора да на рачун своје квоте уступи место. Међутим, то је предмет посебног договора. На крају крајева, људе треба спасавати у било ком случају, тек после тога одлучити ко  плаћа.
 

Одржавање другог осигуравајућег брода спремним при летовима шатлова постало је норма у НАСА после катастрофе Колумбије 2003. године. Подсетимо да је тада  крило шатла са великом брнзином погодио комад скупе изолације горивног резервоара који је скинуо плоче за  заштиту од топлоте. Мада су у НАСА знали о томе, одобрили су слетање. При  атерирању у густим слојевима атмосфере крило шатла је скроз прогорело, те су унутар брода доспели  врући гасови. Брод се срушио,  посада је погинула. После те трагедије шатлови су неколико пута  били оштећени приликом лансирања, али су пукотине биле мале, посаде су успевале да их ликвидирају.
 

Надајмо се да ће и овај лет успети, те Сојузи неће морати да спасавају америчке астронауте.