Valerij Gergijev – promoter ruske muzike

Šostakovič Gergijeva – pod tim nazivom u Minhenu je otvoren grandiozni koncertni ciklus u kojem će pod upravom maestra Valerija Gergijeva prvi put u Bavarskoj biti izvedeno svih 15 simfonija muzičkog genija 20. veka Dmitrija Šostakoviča.

15 simfonija Šostakoviča prvi je zajednički projekat Minhenskog filharmonijskog orkestra i orkestra peterburškog Marijinsog teatra. Ipak za rukovodioca ruskog kolektiva Valerija Gergijeva to nije jedini slučaj „uvođenja“ Šostakoviča u repertoar stranih muzičara. On je već izvodio program Sve simfonije Šostakoviča sa filharmonijskim kolektivima Beča, Roterdama i Londonskim simfonijskim orkestrom. I u tome je Gergijev naslednik poznatih ruskih dirigenata, koji su upoznvali stranu publiku, navikavali je na stvaralaštvo jednog od glavnih „muzičkih letopisaca“ proteklog stoleća. Simfonije Šostakoviča sa stranim orkestrima izvodili su, na rpimer, Kiril Kondrašin, Rudolf Baršaj, Mstislav Rostropovič. Pri tome skoro svi su osećali jedne iste teškoće. Radi se o tome što je muzika Šostakoviča, tesno vezana za tragičnu istoriju Rusije, bez poznavanja ove istorije nerazumljiva. U tom smislu karakteristična je priča maestra Genadija Roždestvenskog o tome kako je radio na Četvrtoj simfoniji Šostakoviča sa Klivlendskim orkestrom u SAD. Američke izvođače zabavio je solo udaraljki u jednoj od epizoda: njima se učinilo da on predstavlja konje u trku. I Roždestvenski je morao da ispriča o strašnom vremenu staljinskih represija za Rusiju, o tome kako je ono odraženo u tom delu, i o tome da kod Šostakoviča ne trče konji, već pre kroz zidove ćelija kucaju jedni drugima uhapšeni ljudi.

Povodom Šostakoviča sa stranim izvođačima morao je da se objašnjava Valerij Gergijev. Pri tome upravo u istoj toj Četvrtoj simfoniji, komponovanoj 1936. godine – teške ne samo za Rusiju, već i za Evropu, gde se već širio fašizam. Upravo ovo delo na otvaranju ciklusa Šostakovič Gergijeva izvodio je Minhenski orkestar.

Šostakovič je u suštini opisao istoriju, govori Valerij Gergijev, ono ćemu se približavala i sa čim se suočila Evropa. To je bilo predviđanje Šostakoviča. Zato je to praktično nemuzičko delo. To nije ono što se obično radi prilikom izvođenja Čajkovskog ili Bramsa.

Velerij Gergijev ima reputaciju neumornog popularizatora, ili, govoreći savremenim jezikom, promotera ruske muzike po čitavom svetu. Nešto pre dolaska u Minhen, tokom oktobra maestro Gergijev i orkestar Marijinskog teatra izveli su veliku turneju po SAD i Kanadi, održavši ukupno 18 koncerata od dela isključivo ruskih autora: Šostakoviča i Prokofjeva, Stravinskog i Rimskog-Korsakova i, naravno, Čajkovskog. To je ogromna kulturna sredina u kojoj postoji veliko interesovanje za rusku umetnost – ovakvo ubeđenje izrazio je Valerij Gergijev posle ovih prekookeanskih gostovanja.

Između ostalog, trenutno dirigent i njegov orkestar nameravaju da podgreju interesovanje za rusku muziku već u Italiji, gde od 9. novembra započinju njihova nova gostovanja.