SB UN će razmotriti „crnu transplantologiju“ na Kosovu

SB UN pozabavio se dokumentom koji su predložili Rusija i Srbija. On predlaže rezoluciju koja bi uvela kontrolu UN u istragu antirpskih zločina na Kosovu. Temu nastavlja komentator Petar Iskenderov.

U januaru 2012. godine navršiće se tačno godina dana od kako je parlamentarna Skupština SE zatražila da se izvede svestrana međunarodna istraga zločina koje su albanski teroristi počinili na Kosovu. Dokument pripremljen na osnovu referata švajcarskog pravnika Dika Mertija konstatovao je postojanje relevantnih dokaza mnogobrojnih zločina izvršenih protiv Srba. Takvih kao što je uzimanje ljudskih organa za crno tržište. Tada je sam Marti ukazao na vosoku političku angažovanost međunarodnih struktura zastupljenih na Kosovu, koje bi teorijski mogle da se pozabave istražnim postupcima. Pre svega, to se odnosi na misiju EU u Prištini. Ne mislim da građansko-civilna misija EU na Kosovu u tom obliku u kojem je danas organizovana i deluje može da vodi istragu, ubeđen je švajcarski pravnik. Podržala ga je međunarodna pravobranilačka ogranizacija Hjuman rajts voč.

Po svedočenju stalnog predstavnika Rusije u UN Vitalija Čurkina, akuelni rusko-srbski nacrt rezolucije bio je razrađen još pre nekoliko meseci. I Moskva i Beograd su odlučni da postignu njegovo odobrenje. Dokument između ostalog predviđa imenovanje specijalnog predstavnika generalnog sekretara UN koji će pratiti tok istrage. Dati specijalni predstavnik treba da ima ovlašćenja da u slučaju potrebe samostalno organizuje i vodi istragu od strane UN. Nacrt rezolucije takođe propisuje neophodnost formiranja pouzdanog prorama zaštite svedoka. Ipak, uzimajući u ozbir poznati stav SAD, Velike Britanije i Francuske u znak podrške samporoglašene nezavisnosti Kosova, treba očekivati napete diskusije – nastavio je u razgovoru za Glas Rusije ekspert Instituta za slavistiku RAN Aleksandar Karasjov.

U toku rasprave na SB treba da se pokuša da se pronađe rešenje koje bi zadovoljilo međunarodnu zajednicu i sve zainteresovane strane. Ali taj zadatak je vrlo složen. "Lideri" Kosova odbacuju sve optužbe na svoj račun, a lideri SAD, EU i NATO-a nisu zainteresovani za utvrđivanje istine o antisrbskim zločinima. Jer ova sitina može da dovede u sumnju argumente u znak podrške kosovskih separatista koji su tobože vodili borbu protiv represija od strane Beograda. Ako se sada prizna da su takozvani borci za slobodu umešani u čudovišne zločine, američki i evropski poreski obveznici mogu da postave krajnje nezgodna pitanja. I za SAD i za EU to je sada krajnje nepovoljno.

Ne čudi što vrlo uticajne snage u samom SB nisu zainteresovane za objektivnu istragu.