СБ УН ће размотрити „црну трансплантологију“ на Косову

СБ УН позабавио се документом који су предложили Русија и Србија. Он предлаже резолуцију која би увела контролу УН у истрагу антирпских злочина на Косову. Тему наставља коментатор Петар Искендеров.

У јануару 2012. године навршиће се тачно година дана од како је парламентарна Скупштина СЕ затражила да се изведе свестрана међународна истрага злочина које су албански терористи починили на Косову. Документ припремљен на основу реферата швајцарског правника Дика Мертија констатовао је постојање релевантних доказа многобројних злочина извршених против Срба. Таквих као што је узимање људских органа за црно тржиште. Тада је сам Марти указао на восоку политичку ангажованост међународних структура заступљених на Косову, које би теоријски могле да се позабаве истражним поступцима. Пре свега, то се односи на мисију ЕУ у Приштини. Не мислим да грађанско-цивилна мисија ЕУ на Косову у том облику у којем је данас организована и делује може да води истрагу, убеђен је швајцарски правник. Подржала га је међународна правобранилачка огранизација Хјуман рајтс воч.

По сведочењу сталног представника Русије у УН Виталија Чуркина, акуелни руско-србски нацрт резолуције био је разрађен још пре неколико месеци. И Москва и Београд су одлучни да постигну његово одобрење. Документ између осталог предвиђа именовање специјалног представника генералног секретара УН који ће пратити ток истраге. Дати специјални представник треба да има овлашћења да у случају потребе самостално организује и води истрагу од стране УН. Нацрт резолуције такође прописује неопходност формирања поузданог прорама заштите сведока. Ипак, узимајући у озбир познати став САД, Велике Британије и Француске у знак подршке сампороглашене независности Косова, треба очекивати напете дискусије – наставио је у разговору за Глас Русије експерт Института за славистику РАН Александар Карасјов.

У току расправе на СБ треба да се покуша да се пронађе решење које би задовољило међународну заједницу и све заинтересоване стране. Али тај задатак је врло сложен. "Лидери" Косова одбацују све оптужбе на свој рачун, а лидери САД, ЕУ и НАТО-а нису заинтересовани за утврђивање истине о антисрбским злочинима. Јер ова ситина може да доведе у сумњу аргументе у знак подршке косовских сепаратиста који су тобоже водили борбу против репресија од стране Београда. Ако се сада призна да су такозвани борци за слободу умешани у чудовишне злочине, амерички и европски порески обвезници могу да поставе крајње незгодна питања. И за САД и за ЕУ то је сада крајње неповољно.

Не чуди што врло утицајне снаге у самом СБ нису заинтересоване за објективну истрагу.