Jugoslovenska revolucija 5. oktobra 2000. godine i njeni rezultati

Jedan od najvećih organizatora protesta protiv režima Slobodana Miloševića u Jugoslaviji posle rata na Kosmetu 1999. godine bio je večiti disident Zoran Đinđić. Krajem 70-ih je studirao filozofiju u Nemačkoj pod rukovodstvom jednog od najvećih predstavnika Frankfurtske škole, Jirgena Habermasa. 

1996. godine Đinđić je pobedio na izborima za gradonačelnika Beograda, ali se bojao progona od strane Miloševića zbog svojih liberalnih i demokratskih pogleda na svet, i sakrio se u Crnu Goru. Posle završetka rata na Kosmetu 1999. godine, Đinđić je odmah počeo da organizuje protestne akcije na ulicama, i majstorski se igrao sa osećajem ponižavanja Srba zbog okupacije Kosova i Metohije od strane NATO snaga.

U junu mesecu u gradu Kraljevu osam hiljada ljudi pod vođstvom Đinđića nisu samo tražili ostavku predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića, već su hteli i sudu da ga predaju. Osnovna optužba je ta, da su zbog Miloševićeve krivice Srbi morali da napuste Bosnu, a zatim i Kosovo. Oni su tražili prevremene izbore u Srbiji. Međutim, ovoga puta se nisu složili svi delovi opozicije sa iznošenjem zahteva režimu Miloševića. Ubrzo zatim su raspisani prevremeni predsednički izbori za septembar 2000. godine. 

U junu 2000. godine Đinđić je postao jedan od koordinatora ujedinjenja opozicije u Srbiji – Saveza za promene. Đinđić, koji nikada ranije nije uživao posebnu popularnost u srbskoj političkoj sredini, i dalje je ostajao u senci, a uz to je organizovao uspešnu predizbornu kampanju jednog od kandidata, Vojislava Koštunice.

Protestne akcije su počele odmah nakon prevremenih izbora 24. marta 2000. godine. Izborna komisija je objavila da ni jedan od kandidata nije dobio minimum glasova za prolaz, i da je neophodno glasanje u drugom krugu. Po tvrdnjama lidera opozicionog bloka ''Demokratska opozicija'', njihov kandidat Vojislav Koštunica je imao više od polovine glasova. Koštunica je takođe dao izjavu o mnogobrojnim narušavanjima, koja su dopuštena u toku glasanja. Tada je u Crnoj Gori izlaznost bila minimalna (ali je većinu glasova dobio Milošević), a na Kosmetu je Milošević dobio većinu glasova od Srba koji su glasali. 

Slobodan Milošević je zatražio da se drugi krug izbora održi po zakonima o izborima. Zbog tog zahteva Miloševića opozicija je burno negodovala. 

5.oktobra su u Beograd doputovale stotine hiljada ljudi na miting. Prvo su bezbednosne snage pružale nekakav otpor, koristili su vodene topove, pa čak i službeno oružije, naprimer protiv buldožera, koji je učestvovao u jurišu na televiziju, a na njemu je doputovao da protestuje Vojislav Đokić iz Čačka.

Policija nije pružala otpor narodu koji se digao, vojska je ostala u kasarnama, a predstavnici specijalnih službi su pokazivali neočekivanu lojalnost. Zoran Đinđić je o svemu tome rekao ovako: ''Dogovorili smo se da oni neće pucati u narod, a i da policija počne da puca, svakako će zaštititi narod.'' Posle ličnog susreta sa Đinđićem, Milorad Ulemek Legija, komandant JSO, zauzeo je neutralan stav. Legija je dobio garancije za imunitet JSO i njegove kriminalne organizacije ''Zemunski klan''. JSO je bila tesno povezana sa tom organizacijom.

Pola godine pre petooktobarskih događaja 2000, u Beogradu je ubijen srbski političar, biznismen i paravojni komandant Željko Ražnatović ''Arkan''. Cela stvar je bila zamršena i komplikovana. I dalje je ostala tajna po čijem nalogu je on ubijen. Njegovog ubicu su nekoliko puta zadržavali, pa su ga puštali, a krajem 2011. godine su ga ponovo uhapsili u Južnoafričkoj Republici i samo planiraju da ga ekstradiciraju u Srbiju.

Biografski podaci Milorada Ulemeka Legije:

Milorad Ulemek je rođen 18. marta 1968. godine. Prezime Luković je uzeo pre nekoliko godina – to je prezime njegove žene.

1985. godine je pobegao u Francusku i tamo je 10. aprila pristupio Legiji stranaca, zbog čega je kasnije dobio nadimak Legija.

U sastavu Legije je učestvovao u nekoliko vojnih operecija u Čadu, Libiji, Bejrutu, Francuskoj Gvajani i u Zalivskom ratu 1991. godine.

18.marta 1992. godine na svoj rođendan je dezertirao i otišao u Srbiju, gde se priključio Srbskoj dobrovoljačkoj gardi Željka Ražnatovića Arkana. Od 1994. do 1995. je bio komandant elitne jedinice SDG – supertigrovi.

1996. godine sve tzv. paravojne jedinice u toku rata iako su bile samostalne, ulaze u sastav JSO (Jedinica za specijalne operacije), koja je potčinjena Državnoj Bezbednosti.

1999. godine on postaje komandant Crvenih beretki. On je sa JSO otišao na Kosmet i komandovao im je tokom celog rata. 

5.oktobra 2000. godine Legija podržava Đinđića. Za uzvrat, nova vlast ne dira JSO i projekat/brend Legije i kompanije ''Zemunski klan'', koji je vodio nelegalne kriminalne poslove.

Uhapšen je 3. maja 2004. godine uz optužbe za ubistvo premijera Zorana Đinđića 12. marta te iste godine. Malo kasnije JSO je raspuštena, a Zemunski klan je uništen u toku akcije ''Sablja''. Štab Klana u Zemunu su sravnili buldožerima. 

Do danas je bilo dva suđenja (za ubistvo premijera Đinđića, ubistvo bivšeg predsednika Srbije Ivana Stambolića i pokušaj ubistva lidera Srbskog pokreta obnove Vuka Draškovića u Budvi), na kojima je Legija osuđen na zatvorske kazne, svaka po 40 godina. Danas traje treći proces. 

U zatvoru je napisao već devet knjiga: Gvozdeni rov, Legionar, Momci iz Brazila, Juda: Roman o prijateljstvu, Kraj, Čopor, Mađioničar i druge.

Posle preglašavanja nezavisnosti Kosova 2008. godine, Legija se molbom obratio vlastima Srbije da ga pošalju na front, Molba je ostala neopažena.

Početkom februara 2009. godine srbski mediji su izneli vesti o pokušaju bekstva Milorada Ulemeka Legije iz Okružnog zatvora u Beogradu. Noću između 9. i 10. februara oko 1 sat ujutro Ulemek je iscenirao da se loše oseća i prebačen je na Vojno-medicinsku akademiju (VMA). Pre prebacivanja na VMA izvršeno je pretresanje njegove ćelije, u kojoj je pronađen plastični pištolj koji podseća na pravi.

Posle toga se rukovodstvo zatvora operativno povezalo sa službenicima Ministarstva pravde, koji su dali naređenje da se Legija ne izvodi izvan Okružnog zatvora. Morali su da dovedu lekare iz VMA.

Šestočlana ekipa lekara koja je došla u Okružni zatvor konstatovala je da Ulemek stvarno ima visok pritisak i da je to rezultat delovanja hemijskog preparata koji je on sam uzimao.

Uporedo sa tim, to veče je pored VMA primećen sumnjiv automobil, koji je stojao pored te zgrade sa vozačem unutra. Gledajući na sve inkriminacije i zločine koje je Legija počinio, a u skladu sa zakonima Republike Srbije, Milorad Luković neće izaći iz zatvora pre 2044. godine.

Očevidac događaja, specijalni dopisnik radija ''Sloboda'' Andrej Šarij je tih dana pisao: 

''Jedan od lidera DOS-a, Velimir Ilić, je 5. oktobra dovezao u Beograd kolonu od više hiljada ljudi iz grada Čačka, i ona je bila dugačka dvadesetak kilometara. Njeno jezgro su bili preobučeni policajci koji su simpatisali opoziciju, radnici privatnih službi obezbeđenja i ekipe iz sportskih klubova. Zoran Đinđić je opovrgao glasine o osnivanju paravojnih oružanih formacija od strane opozicije, ali je u intervjuu dnevnom listu ''Danas'' priznao: ''Da, demonstranti su znali šta da rade.'' Čak se i na video snimcima videlo kako pristalice opozicije vešto bacaju suzavac unutar kordona zbunjene policije. Velimir Ilić je rekao da su dvojica demonstranata, preobučeni u policijsku uniformu, počeli da se rukuju sa narodom, kako bi pokazali primer demonstrantima koji su okružili zgradu parlamenta.''

6.oktobra uveče Slobodan Milošević je podneo ostavku.

1.aprila 2001. Slobodan Milošević je uhapšen u svojoj rezidenciji uz optužbe za prekoračenje ustavnih ovlašćenja i korupciju, i 28. juna je na inicijativu Zorana Đinđića bio predat Haškom tribunalu. Proces protiv njega nije bio završen, jer je 11. marta 2006. godine Milošević preminuo pod sumnjivim okolnostima.

Sam premijer Đinđić je ubijen 12. marta 2003. godine. Istraga je ustanovila da je na premijera pucao Legijin zamenik, major Zvezdan Jovanović. Odmah nakon hapšenja je izjavio da se nadao da će na taj način prekinuti ''davanje srbskih patriota Haškom tribunalu''.

Ruski novinar, voditelj emisije ''Vesti+'', Konstantin Semin, u direktnom prenosu u noći između 21. i 22. aprila 2008. godine je ovako prokomentarisao pogibiju Đinđića:

''Pre nekoliko godina zemlja otupela od obećanja liberala pratila je na onaj svet zapadnu marionetu Zorana Đinđića, čoveka koji je uništio srpsku armiju i specijalne službe, prodao Hagu heroje nacionalnog otpora za apstraktnu ekonomsku pomoć i zbog toga je zasluženo dobio metak.''

Ta izjava u direktnom prenosu je izazvala međunarodni skandal, uprkos tome što su mnogi u Srbiji podržavali novinara Semina i njegovu tačku gledišta.


 

Autor:

Ilja Gorjačev

Prevod:

Miodrag Milikić