Praviti od muve slona

Nesvakidašnja izložba sa nazivom: „To nije - jednostavno muva“, otvorena je u Darvinovskom muzeju u Moskvi. Savršeni biomehanizam, pomoćnik detektiva, sanitarni čistač, izvor nadahnuća za muzičare, slikare, pesnike, konstruktore vazdušnih letelica i robota. I sve je to ona - koja nam zuji ispred očiju, ona dosadna muva, o kojoj mi, ustvari, savršeno ništa ne znamo.

Na izložbi „To nije - jednostavno muva“ ovaj predstavnik insekata prikazan je sa veoma neočekivanih aspekata. Baš kao u poznatoj krilatici „Praviti od muve slona“, u prostoru „Pri bližem sagledavanju“ izložena je impozantna maketa „kućne“ muve, istina 50 puta uvećane. Ona omogućava posetiocima uvid u to, da je muva unikalan biomehanizam, opremljen najsavršenijim sistemima održavanja vitalnih funkcija, i o mnogim od tih sistema današnji inženjeri još samo maštaju o njihovoj primeni u praksi.

Da vidimo letačke sposobnosti muve. Ona uzleđe napred zadnjim delom, brzinu postiže trenutno, a ne postupnim povećanjem, pritom njena brzina je znatno veća od brzina današnjih aviona, u stanju je da leti nogama na gore, maksimalna visina leta – do 4 kilometra, može da lebdi u jednoj tačci i da izvodi u vazduhu najsloženije figure više pilotaže. I to naravno nije sve na šta su u stanju obične muve! U Starom Egiptu, i to sa razlogom, - muve su simbolisale smelost i hrabrost, i vojnici, koji su istakli, bili su nagrađivani specijalnim medaljama u obliku muve.

Posebnu pažnju posetilaca privlači ekspozicija „Šerlok Holms“, rekla je saradniku „Glasa Rusije“ autor izložbe, upravnik odeljenja obrazovnih programa Darvinovskog muzeja Natalija Mihajlova.

"Još od 13. veka muve su korišćene u kriminalistici. U ta vremena nisu postojale laboratorijske tehnologije, koje bi omogućavale procenjivanje određenih podataka. I kriminalisti u prošlosti koristili su svoja znanja o muvama da bi procenili vreme smrti. Zato se na izložbi pojavio „Šerlok Holms“ i dve unikalne kutije, kojima raspolaže fond našeg muzeja. Njihov naziv se nikako ne može nazvati privlačnim – „Fauna leševa“, oni pokazuju, koje muve naseljavaju telo u različito vreme nakon smrti."

Na izložbi su prikazane najrazličitije muve – od velikih do malih, čije larve smatraju svojom sredinom življenja slanu vodu ili naftne mrlje. Ekspozicija prikazuje i larva-terapiju, koja je korišćena čak i u Prvom svetskom ratu. To je lečenje gnojnih rana larvama muva, koje se hrane tkivom u stanju raspadanja i na taj način čiste ranu. Veliko interesovanje posetilaca izaziva muzika, koja se registruje prilikom leta različitih vrsta dvokrilaca, rekla je u nastavku Natalija Mihajlova.

Na našoj izložbi postoji poseban eksponat – kućna muva, koju je nacrtao slikar Valerije Podoljni, on je ujedno oblikovao ovu izložbu. Ova muva, može se reći, „vodi“ direktan razgovor sa posetiocima – tekstualni deo izložbe sastavljen je u prvom licu. Muva „priča“ o sebi i čak vodi dijalog sa posetiocima. Čak šta više, deca za uspomenu o poseti izložbe mogu da naprave male razglednice sa portretom ove muve, koja pijucka koktel ili čita knjigu. Veoma su interesantni crteži, koji se mogu poneti sa izložbe.

Većina ljudi gleda na muve isključivo kao na prenosnike bakterija: 28 miliona bakterija može se nalaziti u njenom digestivnom traktu i do 6,5 miliona u njenom telu. Međutim muve koje žive u sredini otpadaka prerađuju ogromne količine otpadaka, i na taj način igraju ulogu aktivnih sanitarnih čistača prirode. A to, što ih je ponekad previše, - ima i ljudske krivice: za uspešno razmnožavanje muvama su potrebne gomile otpadaka u fazi truljenja. Tako da bi ljudi trebali da se drže zlatne sredine – da brinu o čistoći oko sebe i da nastave sa proučavanjem muva.