Karen Šahnazarov – čovek koji poseduje talenat umetnika i organizatora

Sudbina mi je jedinstvena. Moguće je da sam jedini na svetu režiser, koji snima filmove, a koji je u toku 14 godina na čelu najvećeg filmskog koncerna zemlje! Tako tvrdi jedan od najpopularnijih ruskih reditelja, rukovodilac čuvenog filmskog koncerna Mosfilm Karen Šahnazarov. 8. jula on slavi 60. rođendan.

On je postao slavan, kada je imao 30 godina, jer je snimio film Mi smo iz Ceza, koji je odmah postao popularan. Inače je to bio njegov drugi film, prvi je doživeo neuspeh. Danas se Šahnazarov seća toga uz osmeh, ali pre 30 godina nije mu bilo lako. Mladi reditelj je shvatao da je film "Mi smo iz džeza" jedina mogućnost da se rehabilituje, izjavi o sebi. On je izjavio – to je dirljiva lirska muzička komedija, posvećena momcima, koji sanjaju da stvore svoj džez-bend u Sovjetskoj Rusiji 1920-ih godina. Film je odmah oborio sve rekorde gledanja. Sve do sada je on za mnoge gledaoce vizit-karta tog reditelja. Sam Karen Šahnazarov smatra da je film pružio mogućnost da se oseti ukus pobede, neophodne za dalju borbu. Režija je stalna borba, - uveren je on.

"Najveći problem te struke je u tome, što ona nema sredinu. Ili ti moraš da snimaš ili snimaš se, ako si glumac. Ili ti ne snimaš, ne snimaš se – dakle, ništa nema! To je profesija sa principijelnim polovima. U njoj je tako uvek bilo, to je njena priroda. Tu je pitanje izbora: ne želiš, nemoj da dođeš, a kada si došao – onda nemoj da se žališ, bori se!"

1998. godine je Karen Šahnazarov prihvatio predlog da bude na čelu Mosfilma – obožavaoci su bili tužni: organizatorski rad, a čak i privređivanje, i to u takvim razmerima! Tu nema mesta za stvaralaštvo! Međutim, reditelj je i dalje snimao filmove, on ih ima već 14. Dva od njih – Imperija, koja je nestala i Soba № 6, između ostalih, dobila su najvišu rusku filmsku nagradu – Zlatnog orla.

Da se vratimo Mosfilmu. Danas se on s pravom smatra jednom od najboljih filmskih studija u svetu: on ima odlične radionice, terene za snimanje i paviljone, veliki park automobila – i više od 100 filmova godišnje. Između ostalih, sve svoje filmove je Karen Šahnazarov snimio upravo tu. Šahnazarov je ponosan na današnje stanje Mosfilma, ali se brine za budućnost ruske filmske umetnosti, mada veruje u njen potencijal i samoniklost.

"Glavno je treba osetiti svoju tradiciju, treba biti sobom! Nećemo uspeti na američki način: radi toga treba da se rodiš Amerikancem, stasaš tamo. Nećemo uspeti ni poput Indijaca, ni kao kod Francuza… Međutim, Rusija je neobično bogata talentima, tradicijama. Pored svih problema imamo mnoge tradicije. Porašće nove generacije – imaće mesto za snimanje, za rad…"

Za 60. godišnjicu je Karen Šahnazarov snimio novi film – mistički Beli tigar o suprotstavljanju sovjetskog vojnika i fašističkog tenka-fantoma u vreme Drugog svetskog rata. Za reditelja je to bila apsolutno nova tema – ranije on nije snimao filmove o ratu. Inače, i takav zaokret mu je svojstven. Ne mogu jednostavno da odgovorim zašto sam snimio jedan ili drugi film, - priznaje Karen Šahnazarov. – Ne mogu da jednostavno ispričam svoju ideju, ne smatram ni da to moram. Meni je važno da osetim materijal koji žudim da snimim…

«Žudim da snimim» je verovatno glavni stvaralački princip Karena Šahnazarova.