Nemačka: izbeglicama šećerne pilule

Ustavni sud Nemačke proglasio je izbeglicama jednaka prava sa Nemcima i odredio da se podigne njihova pomoć do minimalne plate. Poboljšanje životnih uslova će se ticati otprilike 130 hiljada stranaca koji pretenduju na politički azil.

Odavno je trebalo to učiniti – takav je refren liberalog krila nemačkih medija. Čudi ne odluka suda, već to da se takve stvari koje se same po sebi podrazumevaju iznose na njegovo zasedanje, negoduje Frankfurter Rundšau. Neophodno je takođe odustati od prehrambenih kartica i kompleta, zahteva Tagescajtung. Od talona izbeglice ne mogu da kupe sebi ni jelo na koje su navikli u domovini, ni alkohol ni duvan. Izdanja sa velikim tiražima su se ograničila informacijom i suzdržala se od komentara.

Sa Ustavnim sudom se naravno ne može raspravljati. Ako je on obavezao vlasti da osiguraju došljacima ne prosto egzistencijalni minimum, već i dostup javnom i kulturnom blagu, to treba ispuniti. Mada od mesečnih 336 evra umesto 225 posebno ne možeš da se obogatiš. Tim pre što niz pokrajina Nemačke gde upravljaju konzervativci ne planira da odustaje od prakse podele paketa hrane, sačuvaši samo džeparac u visini od 130 evra umesto prethodnih 40.

Sud je takođe našao da je nezakonito to što se doprinosi izbeglicama nisu povećavali već decenijama, a život je za to vreme poskupeo. Tadašnji budnestag, koji je utvrdio gornju granicu isplata, rukovodio se svojom logikom: ne stvarati ekonomske stimulanse, pre svega umišljenim politički proganjanim iz zemalja trećeg sveta koji teže blagostanju Nemačke, gde po glasinama bolje hrane. Očigledno u tome je takođe bila logika. Mišljenje Nikolaja Kavešnikova, šefa odeljenja za političku integraciju Evropskog instituta RAN.

"U datoj situaciji logika nemačkih vlasti je jasna. Takvi ljudi zaista po normama i međunarodnog prava i nemačke socijalne države imaju pravo na podršku. Oni su bežali od relane opanosti. Obim ove podrške svaka zemlja rešava samostalno. Ali u Nemačkoj, kao i u drugim evropskim zemaljama, slični doprinosi treba da pruže čoveku dostojni nivo egzistencije. Ne neki fizički nivo preživljavanja kao kod ruskog egzistencijalnog minimuma, već dostojni. Samtram da se odluka Ustavnog suda na tome i zasnivala."

Ekseprt je ubeđen da osnovni stimulasn za lica koja dolaze u Evropu nije toliko socijalna pomoć. Već želja da se ilegalno tamo utvrde i ilegalno rade. Istina, susednu Švajcarsku nemačka velidokušnost ne nadahnjuje. U septembru tamo planiraju da donesu zakon koji će ograničiti isplatu pomoći. Mada je novac za izbeglice tamo i tako mali, na primer 200 franaka ili oko 160 evra mesečno. Bern računa na smanjenje broja onih koji žele da žive od sredstava švajcarskih poreskih obveznika.