Pitanje autentičnosti carskih ostataka još uvek otvoreno za RPC

Stav Moskovske patrijaršije povodom autentičnosti ostataka carske porodice može da bude revidiran. Ipak zaključci treba da budu izvedeni na novom zasedanju Svetog sinoda. Aktuelni sabor najvišeg organa uprave RPC protekao je u Kijevu za vreme zvanične posete patrijarha Kirila Ukrajini.

Povod za obnovu razgovora o okolnostima pogibije carske porodice postala su nova dokumentarna svedočanstva koja mogu da stave tačku na to složeno pitanje, podvukao je patrijarh Kiril na otvaranju Svetog sinoda u Kijevu.

- Stigla nam je vrlo važna informacija iz Njujorka. Ona je vezana sa okolnostima pogibije carske porodice. Smatram da će nam ti dokumenti pomoći da odredimo svoj stav, između ostalog povodom takozvanih jekaterinburških ostataka.

Prema zvaničnoj verziji ustaljenoj u Rusiji, cara Nikolaja Drugog, njegovu ženu Aleksandru Fjodorovu i petoro dece, uključujući maloletnog naslednika prestola Alekseja, streljali su u Ipatjevskom domu u Jekaterinburgu u noći između 16. i 17. jula 1918. godine. Zajedno sa njima ubili su četvoro sluga, koji nisu hteli da napuste carsku porodicu. Leševe žrtava odvezli su u region Ganine Jame kod Jektaerinburga. U julu 1991. godine grobnica je bila otkrivena, a nađeni ostaci su proglašeni carskim i 1998. svečano sahranjeni u carskoj grobnici Petropavlovskog sabora Sankt-Peterburga. 2000. godine RPC je uvrstila Nikolaja Drugog i članove njegove porodice u svece, mada Moskovska patrijaršija nije priznala autentičnost nađenih ostataka.

Kakve su informacije stigle iz Njujorka za sada Moskovska patrijaršija drži u strogoj tajnosti. Verovatno je reč o materijalnim dokazima nađenim ne tako davno u Briselu prilikom restauracije jedne od ruskih crkava. Tada su prilikom rekonstrukcije zida bili pronađeni olovni cilindri sa beleškom o njihovom poreklu. Na priloženom papiru je bilo označeno da se u posudama nalazi zemlja, glina i pepeo, pomešani sa mašću izdvojenom prilikom spaljivanja tela članova carske porodice.Verziju o tome da su poslednji ruski car Nikolaj Drugi i njegova porodica posle žestokog ubistva kod Jekaterinburga bili spaljeni, prvi put je izrekao belogardijski istražitelj Nikolaj Sikolov. On je skoro odmah posle tragičnih događaja počeo da proučava ovaj slučaj i uspeo je skoro po satima da rekonstruiše sliku boljševističkog zločina. Prinuđen da emigrira iz Zemlje Sovjeta početkom 20-ih godina prošlog veka, on je tajno odvezao sa sobom i zemlju koju je sakupio oko mesta zločina. Kasnije je ekspertiza zaista pokazala da se odim gline u istraženom materijalu nalazi ne samo pepeo, već i ostaci masti, čije izdvajanje je karakteristično upravo prilikom spaljivanja ljudskih tela. Bošljevička vlada je učinila sve kako senzacionalna otkrića Sokolova ne bi bila masovno objavljena. Epruvete sa materijalnim dokazima dugo su se čuvale u Parizu. Kasnije su bile odvezene u Brisel i sakrivene u jednom od zidova ruske crkve koja je tada građena. Beleške Sokolova sredinom prošlog veka bile su poslate u Njujork, gde se nalazio cetar RPC u emigraciji.

Bez obzira što su verziju Sokolova, za razliku od zvanične, objavljene tek krajem 90-ih godina prošlog veka, u crkvi su je nazvali bližoj istini. Sveti sinod je posle nekoliko sati razmtranja ipak rešio da ne žuri sa zaključcima. Mi ćemo i dalje proučavati sva potrebna dokumenta vezana za taj problem, izjavio je predsednik informacionog odeljenja Moskovske patrijaršije Vladimir Legojda.

U slučaju da ekspertiza DNK sadržaja nađenih cilindara potvrdi verziju istražitelja Sokolova o okolnostima smrti carske porodice, Istražni komitet RF biće primoran da obnovi istragu krivičnog dela o pogibiji porodice Nikolaja Drugog i lica iz njegovog okruženja, zatvorenu 2007. godine.