Питање аутентичности царских остатака још увек отворено за РПЦ

Став Московске патријаршије поводом аутентичности остатака царске породице може да буде ревидиран. Ипак закључци треба да буду изведени на новом заседању Светог синода. Актуелни сабор највишег органа управе РПЦ протекао је у Кијеву за време званичне посете патријарха Кирила Украјини.

Повод за обнову разговора о околностима погибије царске породице постала су нова документарна сведочанства која могу да ставе тачку на то сложено питање, подвукао је патријарх Кирил на отварању Светог синода у Кијеву.

- Стигла нам је врло важна информација из Њујорка. Она је везана са околностима погибије царске породице. Сматрам да ће нам ти документи помоћи да одредимо свој став, између осталог поводом такозваних јекатеринбуршких остатака.

Према званичној верзији устаљеној у Русији, цара Николаја Другог, његову жену Александру Фјодорову и петоро деце, укључујући малолетног наследника престола Алексеја, стрељали су у Ипатјевском дому у Јекатеринбургу у ноћи између 16. и 17. јула 1918. године. Заједно са њима убили су четворо слуга, који нису хтели да напусте царску породицу. Лешеве жртава одвезли су у регион Ганине Јаме код Јектаеринбурга. У јулу 1991. године гробница је била откривена, а нађени остаци су проглашени царским и 1998. свечано сахрањени у царској гробници Петропавловског сабора Санкт-Петербурга. 2000. године РПЦ је уврстила Николаја Другог и чланове његове породице у свеце, мада Московска патријаршија није признала аутентичност нађених остатака.

Какве су информације стигле из Њујорка за сада Московска патријаршија држи у строгој тајности. Вероватно је реч о материјалним доказима нађеним не тако давно у Бриселу приликом рестаурације једне од руских цркава. Тада су приликом реконструкције зида били пронађени оловни цилиндри са белешком о њиховом пореклу. На приложеном папиру је било означено да се у посудама налази земља, глина и пепео, помешани са машћу издвојеном приликом спаљивања тела чланова царске породице.Верзију о томе да су последњи руски цар Николај Други и његова породица после жестоког убиства код Јекатеринбурга били спаљени, први пут је изрекао белогардијски истражитељ Николај Сиколов. Он је скоро одмах после трагичних догађаја почео да проучава овај случај и успео је скоро по сатима да реконструише слику бољшевистичког злочина. Принуђен да емигрира из Земље Совјета почетком 20-их година прошлог века, он је тајно одвезао са собом и земљу коју је сакупио око места злочина. Касније је експертиза заиста показала да се одим глине у истраженом материјалу налази не само пепео, већ и остаци масти, чије издвајање је карактеристично управо приликом спаљивања људских тела. Бошљевичка влада је учинила све како сензационална открића Соколова не би била масовно објављена. Епрувете са материјалним доказима дуго су се чувале у Паризу. Касније су биле одвезене у Брисел и сакривене у једном од зидова руске цркве која је тада грађена. Белешке Соколова средином прошлог века биле су послате у Њујорк, где се налазио цетар РПЦ у емиграцији.

Без обзира што су верзију Соколова, за разлику од званичне, објављене тек крајем 90-их година прошлог века, у цркви су је назвали ближој истини. Свети синод је после неколико сати размтрања ипак решио да не жури са закључцима. Ми ћемо и даље проучавати сва потребна документа везана за тај проблем, изјавио је председник информационог одељења Московске патријаршије Владимир Легојда.

У случају да експертиза ДНК садржаја нађених цилиндара потврди верзију истражитеља Соколова о околностима смрти царске породице, Истражни комитет РФ биће приморан да обнови истрагу кривичног дела о погибији породице Николаја Другог и лица из његовог окружења, затворену 2007. године.