Približava se čas raspada BiH

 

Sve u svemu, bio bi to uobičajen i jalov folklor da ta situacija nije bila praćena novom krizom „vladajuće šestorke“ čiji se promiskuitetni sastav danonoćno menja. Dojučerašnji partneri postaju međusobno ljuti neprijatelji. Ne zna se ko se od lidera manje podnosi, da li oni unutar (muslimansko-hrvatske) Federacije, ili oni iz suprotstavljenih entiteta. Rezultat: nakon godinu dana nepostojanja bilo kakvih institucija na nivou BiH i kratkotrajnog prisilnog braka entitetskih voždova, savezne ustanove ponovno ne rade, a zahtevi za smenama i za krivična gonjenja pojedinih stranačkih čelnika neodoljivo liče na scene iz crtanih filmova. Kruha nam i te kako fali, ali igara, bogu hvala, imamo na pretek.

 

Međutim, u svakom ludilu ima rezona. Naši „strani zaštitnici“ neuobičajeno mlako reagiraju na sadašnju BiH tragikomediju. Štaviše, kako povesna tako i aktualna analiza pokazuje, da je međunarodna zajednica sve uradila da kad-tad prvo dođe do formiranja BiH kao nemoguće države i da, nakon toga, dođe do njenog raspada. Kao prvo, nametnula je ustav na nacionalnoj osnovi. Zatim je entitetima dala svojstva države sa teritorijem, vladom, parlamentom, vojskom, policijom i drugim državnim prinadležnostima. To što je RS imala nesposobne političare koji su bukvalno darivali svoje nadležnosti bošnjačkom Sarajevu samo je zakomplikovalo stvari, ali ih nije suštinski menjalo. U taktičkom pogledu, ubrzanju osamostaljenja RS pripomogao je Milorad Dodik, koji je dugo lutao u profilisanju svoje političke karijere, pravio greške i, uz malo sreće, ispravljao ih u hodu. Konačno je postao svestan neophodnosti osamostaljenja Republike Srpske i sada čvrsto stoji na tragu te ideje. Povrh svega, svojim provokativnim potezima napravio je sjajan marketing za RS i dao ovom entitetu pozitivan međunarodni ugled.

 

Šta bilo da bilo, raspad BiH je neminovan, barem što se tiče projekcija onih koji nama vladaju. Ali taj proces može degenerisati (na primer, da se sama RS podeli na više delova kao kompenzacija Srbiji i pod dominacijom Hrvatske). Ne smemo zaboraviti ni na tendencije za centralizaciju BiH koje su prisutne u jednom delu međunarodne zajednice. Zato se budućnost RS ne može prepustiti stihiji.

 

Nadalje, analiza situacije u regionu pokazuje da deo međunarodne zajednice, koja još vlada Balkanom, želi da nastavi sa menjanjem granica na ovom prostoru u šta je uključena i BiH. Doći će do daljnjeg osamostaljenja novih, na silu stvorenih, državica. U međuvremenu, zasad je stopirana ozbiljna fundamentalistička tendencija mnogoljudnijeg dela u Federaciji koja je nadvladala nad građanskim opcijama. Uz pomoć dela Zapada koji sve više pati od islamofobije, bošnjački političar Lagumdžija izveo je pravi državni udar i napravio novu muslimansko-hrvatsku alijansu. Nije nemoguće da jednom, na teritorijama koje politički i ekonomski kontroliše, ta alijansa, ako se održi, uđe u konfederaciju sa Hrvatskom kao što je, uostalom, to bilo i predviđeno Vašingtonskim sporazumom 1994. S druge strane, posve je izvesno da će tamo gde je u Federaciji nadvladao politički islam, to područje ući u „specijalne i paralelne veze“ sa drugim aktualno i latentno islamiziranim delovima Balkana: Turskom, Albanijom, Kosovom, delom Makedonije i Crne Gore, Sandžakom i Preševskom dolinom. To će biti povelika, uslovno rečeno, „fildžan država“ na svom putu, kako se strahuje, ekspanzije prema ostalim delovima Evrope.

 

Šta bilo da bilo, raspad BiH je neminovan, barem što se tiče projekcija onih koji nama vladaju. Ali taj proces može degenerisati (na primer, da se sama RS podeli na više delova kao kompenzacija Srbiji i pod dominacijom Hrvatske). Ne smemo zaboraviti ni na tendencije za centralizacijom BiH koje su prisutne u jednom delu međunarodne zajednice. Zato se budućnost RS ne može prepustiti stihiji. Pošto se čas raspada BiH približava, pozitivno delotvorna intuicija jedne osobe postaje nedovoljna i mora prerasti u naučno i stručno razrađen sistem. Drugim rečima, mora se formirati savet (kancelarija, komisija i slično) koji bi od sada trebalo da upravlja osamostaljenjem RS. Pododbori tog saveta bili bi: analitičko-informativna služba, služba sa iskusnim diplomatima koji bi bili u stalnom kontaktu sa svim relevantnim državama i zajednicama koji bi mogli imati uticaj na osamostaljenje RS, te propagandni i lobistički deo. Očito je, da će to osamostaljivanje morati da se sprovede etapno gde je pretposlednji cilj prerastanje zajednice entiteta u konfederativno uređenje BiH, a onda će se videti.

 

Na način na koji će da se kontroliše i sprovodi etapno osamostaljivanje RS zavisiće i sam ekonomski i socijalni oporavak ove buduće države. Drugim rečima, nema istinskog ekonomskog i socijalnog ozdravljenja RS bez njenog konačnog osamostaljenja.

 

Autor je potpredsednik Republike Srpske iz reda hrvatskog naroda.