Приближава се час распада БиХ

 

Све у свему, био би то уобичајен и јалов фолклор да та ситуација није била праћена новом кризом „владајуће шесторке“ чији се промискуитетни састав даноноћно мења. Дојучерашњи партнери постају међусобно љути непријатељи. Не зна се ко се од лидера мање подноси, да ли они унутар (муслиманско-хрватскe) Федерације, или они из супротстављених ентитета. Резултат: након годину дана непостојања било каквих институција на нивоу БиХ и краткотрајног присилног брака ентитетских вождова, савезне установе поновно не раде, а захтеви за сменама и за кривична гоњења појединих страначких челника неодољиво личе на сцене из цртаних филмова. Круха нам и те како фали, али игара, богу хвала, имамо на претек.

 

Међутим, у сваком лудилу има резона. Наши „страни заштитници“ неуобичајено млако реагирају на садашњу БиХ трагикомедију. Штавише, како повесна тако и актуална анализа показује, да је међународна заједница све урадила да кад-тад прво дође до формирања БиХ као немогуће државе и да, након тога, дође до њеног распада. Као прво, наметнула је устав на националној основи. Затим је ентитетима дала својства државе са територијем, владом, парламентом, војском, полицијом и другим државним принадлежностима. То што је РС имала неспособне политичаре који су буквално даривали своје надлежности бошњачком Сарајеву само је закомпликовало ствари, али их није суштински мењало. У тактичком погледу, убрзању осамостаљења РС припомогао је Милорад Додик, који је дуго лутао у профилисању своје политичке каријере, правио грешке и, уз мало среће, исправљао их у ходу. Коначно је постао свестан неопходности осамостаљења Републике Српске и сада чврсто стоји на трагу те идеје. Поврх свега, својим провокативним потезима направио је сјајан маркетинг за РС и дао овом ентитету позитиван међународни углед.

 

Шта било да било, распад БиХ је неминован, барем што се тиче пројекција оних који нама владају. Али тај процес може дегенерисати (на пример, да се сама РС подели на више делова као компензација Србији и под доминацијом Хрватске). Не смемо заборавити ни на тенденције за централизацију БиХ које су присутне у једном делу међународне заједнице. Зато се будућност РС не може препустити стихији.

 

Надаље, анализа ситуације у региону показује да део међународне заједнице, која још влада Балканом, жели да настави са мењањем граница на овом простору у шта је укључена и БиХ. Доћи ће до даљњег осамостаљења нових, на силу створених, државица. У међувремену, засад је стопирана озбиљна фундаменталистичка тенденција многољуднијег дела у Федерацији која је надвладала над грађанским опцијама. Уз помоћ дела Запада који све више пати од исламофобије, бошњачки политичар Лагумџија извео је прави државни удар и направио нову муслиманско-хрватску алијансу. Није немогуће да једном, на територијама које политички и економски контролише, та алијанса, ако се одржи, уђе у конфедерацију са Хрватском као што је, уосталом, то било и предвиђено Вашингтонским споразумом 1994. С друге стране, посве је извесно да ће тамо где је у Федерацији надвладао политички ислам, то подручје ући у „специјалне и паралелне везе“ са другим актуално и латентно исламизираним деловима Балкана: Турском, Албанијом, Косовом, делом Македоније и Црне Горе, Санџаком и Прешевском долином. То ће бити повелика, условно речено, „филџан држава“ на свом путу, како се страхује, експанзије према осталим деловима Европе.

 

Шта било да било, распад БиХ је неминован, барем што се тиче пројекција оних који нама владају. Али тај процес може дегенерисати (на пример, да се сама РС подели на више делова као компензација Србији и под доминацијом Хрватске). Не смемо заборавити ни на тенденције за централизацијом БиХ које су присутне у једном делу међународне заједнице. Зато се будућност РС не може препустити стихији. Пошто се час распада БиХ приближава, позитивно делотворна интуиција једне особе постаје недовољна и мора прерасти у научно и стручно разрађен систем. Другим речима, мора се формирати савет (канцеларија, комисија и слично) који би од сада требало да управља осамостаљењем РС. Пододбори тог савета били би: аналитичко-информативна служба, служба са искусним дипломатима који би били у сталном контакту са свим релевантним државама и заједницама који би могли имати утицај на осамостаљење РС, те пропагандни и лобистички део. Очито је, да ће то осамостаљивање морати да се спроведе етапно где је претпоследњи циљ прерастање заједнице ентитета у конфедеративно уређење БиХ, а онда ће се видети.

 

На начин на који ће да се контролише и спроводи етапно осамостаљивање РС зависиће и сам економски и социјални опоравак ове будуће државе. Другим речима, нема истинског економског и социјалног оздрављења РС без њеног коначног осамостаљења.

 

Аутор је потпредседник Републике Српске из реда хрватског народа.