Briselki nindža

Šef Državne službe bezbednosti Belgije Alen Vinants prema opisu službe dužan je da traži špijune svuda. Po njegovom mišljenju, najviše ih je, razume se, u Briselu, ne u poslednjem redu zbog toga što je to prestonica mnogobrojnih struktura EU, a najopasniji su rezidenti iz Rusije i Kine.

Glavne funkcije službe gospodina Vinantsa su borba protiv terorizma i špijunaže. U dugom intervjuu koji je on dao ovih dana evropskom internet-portalu EUobserer koji je sa sedištem u Briselu, najveća pažnja je bila poklonjena upravo poslednjem aspektu, što je i odredilo naslov intervjua: Šef obaveštajne službe – prestonica EU je prestonica špijunaže.

U komentaru Euobserer-a koji je prethodio intervjuu, citira se izvesni anonimni saradnik radne grupe Evropske komisije za veze sa zemljama postsojvetskog prostora. "Prestao sam da se sastajem sa njim za ručkom"- požalio se ovaj diplomata, "zato što mi je on samo postavljao pitanja, a o sebi ništa nije govorio." Reč je o prijatelju datog saradnika Evropske komisije iz ruske ambasade, objašnjava portal. Drugim rečima, treba shvatiti da je to bio ruski obaveštajac koji se pravio da je diplomata. Autor intervjua istina ograđuje se da u kontekstu razgovora o restartovanju i odnosima uzajamne koristi reč špijunaža zvuči kao neki perežitak prošlosti. Ali dodaje on, ne za Alena Vinantsa.

- Zaista kao crvenu liniju kroz čitav intervju šef belgijske službe bezbednosti provlači tezu o tome da takvu aktivnost stranih agenata kakva se vidi danas u prestonici EU nije moguće zabeležiti ni u jednoj prestonici sveta. Pri tome špijunaža u Belgiji, u prvom redu ruska, ubeđuje čitaoce portala Vinants, vodi se na istom nivou kao i u vreme hladnog rata.

Kao što se vidi, najviše uznemirenosti kod glavnog kontraobaveštajca Belgije izaziva iz nekog razloga Rusija. I Kina. Njihovu obaveštajnu službu on naziva najagresivnijom. Mada priznaje da bi bilo naivno smatrati da obaveštajnu delatnost vrše samo ove zemlje. Rusija je po mišljenju Vinantsa opasna između ostalog zbog toga što se zanima za energetsku politiku EU. Zanimljivo je da li šef službe evropske bezbednosti čita novine i da li prati izlaganja evropskih komesara i poslanika Evropskog parlamenta na tu temu? Zar ne govori lepo o politici EU u datoj sferi, recimo, započeta ovih dana istraga protiv Gasproma?

I kao rezime invervjua Alena Vinantska konstatacija: njegova služba, kao i pecijalne službe NATO-a sa kojima VSSE sarađuje, nemaju dovoljno ruku da otkriju sve strane nindže koje rade u Belgiji. Takav zaključak je trebalo očekivati, smatra vojni ekspert, glavni urednik lista Nacionalna odbrana Igor Korotčenko.

- Tendencija je očigledna – uvećanje budžeta kontraobaveštajne službe. A uopšte takvi intervjui se nazivaju preventivom potencijalnih nosilaca tajni. I oni se ne pojavljuju samo tako. Smatram da je to infomraciona akcija usaglašena sa drugim specijalnim službama NATO-a. Ona je usmerena sa jedne strane na upozoravanje stranih specijalnih službi na to da se one zaista nalaze pod kontrolom. A sa druge to je preventima mišljenja građana kako bi se oni učinili lojalnijim organima vlasti i kontraobaveštajne službe.

Parafrazirajući reči Alena Vinantsa može se reći da bi bilo naivno poricati postojanje svojih intresa kod obaveštajne službe Rusije. Ali oni su diktirani interesima državne bezbednosti zemlje, a ne fobijama iz doba hladnog rata kojih se iz nekog razloga nije setio gospodin Vinants.