Бриселки нинџа

Шеф Државне службе безбедности Белгије Ален Винантс према опису службе дужан је да тражи шпијуне свуда. По његовом мишљењу, највише их је, разуме се, у Бриселу, не у последњем реду због тога што је то престоница многобројних структура ЕУ, а најопаснији су резиденти из Русије и Кине.

Главне функције службе господина Винантса су борба против тероризма и шпијунаже. У дугом интервјуу који је он дао ових дана европском интернет-порталу EUobserer који је са седиштем у Бриселу, највећа пажња је била поклоњена управо последњем аспекту, што је и одредило наслов интервјуа: Шеф обавештајне службе – престоница ЕУ је престоница шпијунаже.

У коментару Euobserer-а који је претходио интервјуу, цитира се извесни анонимни сарадник радне групе Европске комисије за везе са земљама постсојветског простора. "Престао сам да се састајем са њим за ручком"- пожалио се овај дипломата, "зато што ми је он само постављао питања, а о себи ништа није говорио." Реч је о пријатељу датог сарадника Европске комисије из руске амбасаде, објашњава портал. Другим речима, треба схватити да је то био руски обавештајац који се правио да је дипломата. Аутор интервјуа истина ограђује се да у контексту разговора о рестартовању и односима узајамне користи реч шпијунажа звучи као неки пережитак прошлости. Али додаје он, не за Алена Винантса.

- Заиста као црвену линију кроз читав интервју шеф белгијске службе безбедности провлачи тезу о томе да такву активност страних агената каква се види данас у престоници ЕУ није могуће забележити ни у једној престоници света. При томе шпијунажа у Белгији, у првом реду руска, убеђује читаоце портала Винантс, води се на истом нивоу као и у време хладног рата.

Као што се види, највише узнемирености код главног контраобавештајца Белгије изазива из неког разлога Русија. И Кина. Њихову обавештајну службу он назива најагресивнијом. Мада признаје да би било наивно сматрати да обавештајну делатност врше само ове земље. Русија је по мишљењу Винантса опасна између осталог због тога што се занима за енергетску политику ЕУ. Занимљиво је да ли шеф службе европске безбедности чита новине и да ли прати излагања европских комесара и посланика Европског парламента на ту тему? Зар не говори лепо о политици ЕУ у датој сфери, рецимо, започета ових дана истрага против Гаспрома?

И као резиме инвервјуа Алена Винантска констатација: његова служба, као и пецијалне службе НАТО-а са којима VSSE сарађује, немају довољно руку да открију све стране нинџе које раде у Белгији. Такав закључак је требало очекивати, сматра војни експерт, главни уредник листа Национална одбрана Игор Коротченко.

- Тенденција је очигледна – увећање буџета контраобавештајне службе. А уопште такви интервјуи се називају превентивом потенцијалних носилаца тајни. И они се не појављују само тако. Сматрам да је то инфомрациона акција усаглашена са другим специјалним службама НАТО-а. Она је усмерена са једне стране на упозоравање страних специјалних служби на то да се оне заиста налазе под контролом. А са друге то је превентима мишљења грађана како би се они учинили лојалнијим органима власти и контраобавештајне службе.

Парафразирајући речи Алена Винантса може се рећи да би било наивно порицати постојање својих интреса код обавештајне службе Русије. Али они су диктирани интересима државне безбедности земље, а не фобијама из доба хладног рата којих се из неког разлога није сетио господин Винантс.