Украдена киша

Актуелна суша у Ирану изазвана је вештачким узроцима, изјавио је председник Махмуд Ахмадинеџад. Он тврди да уз помоћ посебне опреме непријатељи Ирана растерују кишне облаке ван граница територије земље, остављајући је без влаге.

Суше у Ирану последњих година постају све чешће и јаче. Да ли се оне могу приписати дејствима злонамерника? Јер принцип извлачења влаге из облака је познат. У кишном облаку се распршују грануле сувог леда и оне постају центри кондензовања водене паре. Да ли ће пасти киша или снег, зависи од температуре. 1946. године у САД је у првом експерименту са избацивањем сувог леда из авиона почео да пада управо снег. Погодни су и други реагенти: јодирано сребро, течни пропан, чак прашак цемента. За њихово распршивање могу да се лансирају и ракете, као за време пекиншке летње Олимпијаде 2008. године. Али не може се применити дата методика на целу земљу, подвлачи шеф лабораторије за климатологију Географског института РАН Андреј Шмакин:

- Ова дејства имају само локални карактер. На врло ограниченој територији и за кратко време облаци могу да се спусте. Такву територију као Иран нереално је лишити облака. Осим тога, не могу се баш сви облаци растерати.

Суша увек постаје последица снажног антициклона, наставља Ансреј Шмакин:

- То је огромни атмосферски вихор величине око хиљаду километара у којем превладавају низлазна кретања. Она и растерују облаке природним путем и не дозвољавају да на датој територији падају кише. Исто тако је код нас било 2010. године, на пример. А инструмената деловања на антициклоне нема. Нема таквих технологија. Зато све иранске изјаве су пропаганда и не више од тога.

Оптужбе Техерана за навлачење суше су тим пре неосноване зато што непријатељи који се подразмевају, тачније Американци, сами од ње пате, подсећа еколог и дописни члан РАН Алексеј Јаблоков:

- У Америци цене хране скачу зато што је суша обухватила огромне територије. И све је било предвиђено. Климатолози су говорили пре две године, пре пет година: дешава се постепена промена климе. Она ће се одражавати у исушивању једних области и наводњавању других. Тако и јесте.

Такође су неосноване претпоставке да се против Ирана примењује некакво климатско оружје. Или да се оно примењивало против Русије 2010. године. Никаквих научних доказа за његово постојање нема. Само врло натегнуто таквим се може сматрати јодирано сребро које су Американци избацивали из облака за време рата у Вијетнаму. Тако им је полазило за руком да продуже са 30 до 45 дана период монсуна, истина у одређеним стратешким регионима. У већим размерама климу могу да промене само атомске експлозије, објашњава Алексеј Јаблоков.

- После нуклеарних експлозија подиже се огромна маса честица које замрачују сунце и на неким просторима може да се промени клима. После је било приказано на моделима да се клима не мења у једној земљи, већ на читавој полулопти.

70-их година размишљали су како да на територији непријатеља приреде „нуклеарну зиму“. Такође су озбиљно проучавали како да нуклеарном експлозијом изазову циљани земљотрес на непријатељској територији. И где је најбоље у океану бацити бомбу како би снажни талас изрисао обалске градове противника. Слична истраживања су прекинута 1977. године, када су УН усвојиле Конвенцију о забрани деловања на животну средину у војне сврхе.