Propisi za karikaturu

Organizacija islamske saradnje (OIS) i Liga Arapskih država (LAD) ponovo su počeli da govore o svetskom zakonu koji zabranjuje bogohuljenje. U islamskim državama je uvreda vere jedan od najtežih zločina koji se kažnjava smrtnom kaznom. Religiozne šale Evropljana i Amerikancima sledbenicima islama nisu smešne.

Ideja o zabrani bogohuljenja u muslimanskom društvu se razmatra već decenijama. Ovog puta su joj se vratili nakon arapske „turneje“ filma „Nevinost muslimana“ i karikatura proroka Muhameda u francuskom časopisu. Čak se i s pravne tačke gledišta može definisati šta predstavlja vređanje religioznih osećanja, uveren je stručnjak Ruskog instituta za strateške ocene Aždar Kurtov:

- To je radnja koja grubo vređa osećanja vernika. Kad se predstavnici druge vere namerno vređaju. Kad se prikazuju sveti ideali ili likovi iz sveštene istorije s ciljem njihovog ismevanja. Važan je cilj lica koje čini bogohuljenje. Ako je to učinjeno zbog neopreznosti, zbog nepoznavanja religioznih tradicija, to ne treba da služi kao razlog za krivično gonjenje.

Rukovodilac Organizacije islamske saradnje Ekmeledin Ihsanoglu je izjavio da svetska zajednica treba da prestane da se krije iza retorike o slobodi govora. Autori ideje predlažu da se sačine međunarodne norme za medije. U ovom slučaju novinari će morati da razmisle gde je granica između bogohuljenja i slobode govora. Navodimo komentar politikologa Stanislava Tarasova:

- Svaka religija ima svoju simboličnu atributiku. U islamu je zabranjeno prikazivanje čoveka. Pritom ima mnogo filmova u kojima glumci igraju ulogu Isusa Hrista i to se ne smatra bogohuljenjem. Međutim, u islamu je zabranjeno prikazivanje ličnosti. I kad se pojavljuje prorok Muhamed kojeg igra zapadni glumac, to izaziva određenu reakciju. Ove nijanse se uvek moraju uzimati u obzir. Mi u Evropi, na Zapadu, smatramo da ako prikazujemo Isusa Hrista, zašto ne smemo da prikazujemo nekog drugog?

Pismo s apelom za uvođenje svetske zabrane za vređanje islama OUN je uputio vođa egipatskih muslimana šejk Ahmed al-Tejbeb. Međutim, generalni sekretar OUN ne izdaje zakone i ne pretvara pojedine inicijative u propise, ističe pravnik za međunarodno pravo Paul Kainičenko:

- U međunarodnom pravu nema zakona kao takvih. Postoje konvencije, ugovori: sve ono što se piše na osnovu volje država-učesnica. Jednostavno, nije moguće usvojiti međunarodni zakon. Jedino na šta inicijatori mogu da računaju jeste da pitanje može biti razmotreno u okviru Državne skupštine OUN i da o njemu može biti doneta rezolucija. Međutim, rezolucija nije obavezujuća za države.

Svetski savet crkava (SSC), koji objedinjuje predstavnike različitih grana hrišćanstva oštro se založio protiv predložene ideje. Ne samo to, pozvao je da se ukinu zakoni o bogohuljenju u nekim muslimanskim zemljama. Tačnije, u Pakistanu. U ovoj zemlji oni koji uvrede religiozna osećanja muslimana podležu smrtnoj kazni. A poimanje uvrede je vrlo nejasno. Daleko van granica zemlje pročuo se slučaj 14-godišnje hrišćanke koja je uhapšena zbog spaljivanja stranica Kurana. Kasnije se ispostavilo da ju je oklevetao imam s ciljem da istera iz zemlje hrišćansku porodicu. 2011. godine u Pakistanu su ubijena dvojica političara koji su se zalagali za humanizaciju borbe protiv bogohuljenja.