Прописи за карикатуру

Организација исламске сарадње (ОИС) и Лига Арапских држава (ЛАД) поново су почели да говоре о светском закону који забрањује богохуљење. У исламским државама је увреда вере један од најтежих злочина који се кажњава смртном казном. Религиозне шале Европљана и Американцима следбеницима ислама нису смешне.

Идеја о забрани богохуљења у муслиманском друштву се разматра већ деценијама. Овог пута су јој се вратили након арапске „турнеје“ филма „Невиност муслимана“ и карикатура пророка Мухамеда у француском часопису. Чак се и с правне тачке гледишта може дефинисати шта представља вређање религиозних осећања, уверен је стручњак Руског института за стратешке оцене Аждар Куртов:

- То је радња која грубо вређа осећања верника. Кад се представници друге вере намерно вређају. Кад се приказују свети идеали или ликови из свештене историје с циљем њиховог исмевања. Важан је циљ лица које чини богохуљење. Ако је то учињено због неопрезности, због непознавања религиозних традиција, то не треба да служи као разлог за кривично гоњење.

Руководилац Организације исламске сарадње Екмеледин Ихсаноглу је изјавио да светска заједница треба да престане да се крије иза реторике о слободи говора. Аутори идеје предлажу да се сачине међународне норме за медије. У овом случају новинари ће морати да размисле где је граница између богохуљења и слободе говора. Наводимо коментар политиколога Станислава Тарасова:

- Свака религија има своју симболичну атрибутику. У исламу је забрањено приказивање човека. Притом има много филмова у којима глумци играју улогу Исуса Христа и то се не сматра богохуљењем. Међутим, у исламу је забрањено приказивање личности. И кад се појављује пророк Мухамед којег игра западни глумац, то изазива одређену реакцију. Ове нијансе се увек морају узимати у обзир. Ми у Европи, на Западу, сматрамо да ако приказујемо Исуса Христа, зашто не смемо да приказујемо неког другог?

Писмо с апелом за увођење светске забране за вређање ислама ОУН је упутио вођа египатских муслимана шејк Ахмед ал-Тејбеб. Међутим, генерални секретар ОУН не издаје законе и не претвара поједине иницијативе у прописе, истиче правник за међународно право Паул Каиниченко:

- У међународном праву нема закона као таквих. Постоје конвенције, уговори: све оно што се пише на основу воље држава-учесница. Једноставно, није могуће усвојити међународни закон. Једино на шта иницијатори могу да рачунају јесте да питање може бити размотрено у оквиру Државне скупштине ОУН и да о њему може бити донета резолуција. Међутим, резолуција није обавезујућа за државе.

Светски савет цркава (ССЦ), који обједињује представнике различитих грана хришћанства оштро се заложио против предложене идеје. Не само то, позвао је да се укину закони о богохуљењу у неким муслиманским земљама. Тачније, у Пакистану. У овој земљи они који увреде религиозна осећања муслимана подлежу смртној казни. А поимање увреде је врло нејасно. Далеко ван граница земље прочуо се случај 14-годишње хришћанке која је ухапшена због спаљивања страница Курана. Касније се испоставило да ју је оклеветао имам с циљем да истера из земље хришћанску породицу. 2011. године у Пакистану су убијена двојица политичара који су се залагали за хуманизацију борбе против богохуљења.