Rusija i EU nisu isto: Između spasioca i ubice ne može da stoji znak jednakosti!

Nemačka koja je predvodnik Unije, učestvovala je otvoreno u razbijanju SFRJ i izazivanju rata čija je najveća žrtva bio srbski narod. Još 12. decembra 1991. godine povodom izazivanja rata u Jugoslaviji francuski “Le Figaro” je napisao ”članice EZ su nemačke ovce…” a Đani de Mikelis tim povodom izjavio “Nemci su zapretili, decembra 1991, da će ako treba sami priznati Hrvatsku i Sloveniju. Sve se to dešavalo uoči Mastrihtskog sporazuma. Nismo smeli da dozvolimo raspad Zajednice. Iako je bilo jasno da će priznanje raspaliti vatru. Da će dosegnuti Bosnu, a sutra možda i Makedoniju i Kosovo”. Čak je i lord Karington ocenio akt priznanja Slovenije i Hrvatske kao tešku grešku i optužio Nemačku, da je nametnula svoju volju EZ.[2]
Samo za vreme agresije NATO na SRJ 1999. godine, EU i SAD su ubile 3,5 hiljada ljudi, mada ima i onih koji govore o mogućih 10 hiljada žrtava. Od karcinoma koji izaziva municija sa osiromašenim uranijumom svake godine u Srbiji umire više hiljada građana i taj proces će se nastaviti u godinama koje dolaze.  Još uvek nisu ustanovljene potpune razmere materijalne štete, ali se procene kreću do 130 milijardi dolara.
Razaranja su bila sistematska, gađani su vojni i civilni ciljevi, infrastruktura, postrojenja elektroenegretskog sistema, putne komunikacije, mostovi, centri telekomunikacione mreže, petrohemijski kombinati, gradovi i sela, crkve, bolnice, škole i dečija obdaništa, izbeglički kampovi i kolone, skloništa, vodeni tokovi, zaštićeni prirodni parkovi, čak i zatvori.[3]Ubijana su i deca. Među Srbima još uvek odzvanjaju užasne reči američkog generala u agresiju na SRJ Majkla Šorta: „Ne može se dobiti rat ako ne uništimo mogućnost normalnog života za većinu stanovništva. Moramo im oduzeti vodu, struju, pa čak i zdrav vazduh!“[4]
Sa druge strane, svih ovih godina Rusija je Srbiji pomagala na svaki mogući način čak i onda kada je bila na kolenima, na koje je dospela i uz pomoć srbskih „esperata“ poput Božidara Đelića. Rusi su slali humanitarnu pomoć, novac, dobrovoljce, oružje, pa su čak i obarali NATO avione[5] braneći svoju srpsku braću na Balkanu! Moskva je uvek podržavala teritorijalni integritet Srbije što čini i danas kada jasno vodi borbu za zaštitu srbskog naroda. Ona u isto vreme brani interese Republike Srpske koju Brisel i Vašington pokušavaju da uguše. Ko onda, za ime sveta, može da stavi u istu ravan Rusiju i EU? Ipak šef tajnih policija Aleksandar Vučić je otišao korak dalje od Tomislava Nikolića svojom  izjavom da je Nemačka najvažniji strateški partner Srbije.[6]Lider naprednjaka to govori u trenutku dok nemački mediji otvoreno i zlonamerno ističu da su ucene najbolje sredstvo u borbi protiv srbskog naroda.[7]
Da je priča o približavanju SAD i EU i istovremenom produbljavanju prijateljstva sa Rusijom obmana građana, svedoče i brojna dešavanja na međunarodnoj sceni. Ne tako davno Vladimir Putin je oštro kritikovao politiku SAD optužujući ih da žele da vladaju svetom. „Oni žele sve da kontrolišu.
Ponekad imam utisak da SAD ne žele saveznike, nego da su im potrebni vazali”, rekao je Putin.[8] Govoreći o ekonomskoj situaciji u EU predsednik Rusije je istakao da je ona tragična. „Zabrinjava statistika nezaposlenosti – oko 200 miliona ekonomski aktivnih ljudi nema posao. Veoma je teška situacija u Južnoj Africi“, – primetio je Putin, dodavši da je više od 60% grčkog stanovništva bez posla, više od 40% u Portugaliji i Italiji i 56% u Španiji.[9]
Leonid Rešetnjikov direktor moskovskog Instituta za strateška istraživanja, kojeg odmilja zovu “Putinov institut” u intervjuu za srpske medije, upozorava da su glavni izvori današnje krize u SAD i EU. „Putovanje u EU je kupovina karte za Titanik! S druge strane, ne možete ući u EU a da ne uđete u NATO. NATO je ključ za ulazak u EU. Za sada je tako… Nigde to nije zapisano u javnim dokumentima, ali u praksi se tako dešava. A to što neki političari misle da možete ući u EU, a da ne uđete u NATO, to je mnogo naivno.
Vidite do kakvog apsurda dolazimo. Srbija koja je povezana s Rusijom hiljadu godina, i kad nikad nismo ratovali, nikad nismo bili u neprijateljskim taborima, sad možemo da se nađemo u potpuno suprotnim taborima. To predstavlja izdaju srbskih ideala i izdaju vaših velikih predaka. Smatram da svaki političar koji je odgovoran mora da shvati kako ulazak u NATO nije jednostavan potez i da će morati da odgovara za taj potez i pred Bogom. Naša zajednička istorija i život, to je sve Bogom dano. Mi smo jedno pravoslavno bratstvo. Ne možemo da izdajemo to pravoslavno bratstvo, a oni nas rasparčavaju», ističe Rešetnjikov.
Rešetnjikov ukazuje takođe na jasnu civilizacijsku i suštinsku razliku između Rusije sa jedne strane koja brani tranicinalne vrednosti i religije, i SAD i EU sa druge strane, koje promovišu homoseksualce, pedofiliju i antihrišćanstvo. Tako je na Zapadu, uglavnom gradu Norveške održan prvi dečji „gej-festival“. A u Holandiji je registrovana politička stranka „Milosrđe, sloboda i različitost“ (Charity, FreedomandDiversity), koja štiti prava i slobode pedofila.
Njeni članovi se bore za legalizaciju sodomije (zoofilije), dečje pornografije i smanjenje starosne granice od koje se može „legalno“ stupati u seksualne odnose sa decom (sa 16 na 12 godina)![10]Direktor Instituta za strateška istraživanja zaključuje da je potpuno jasno zbog čega Zapad otvoreno napada Pravoslavlje kao zaštitnika tradicionalnih i dokazanih vrednosti. „Kad se raspao Sovjetski savez, Bžežinski je rekao da sada treba uništiti pravoslavnu crkvu, jer je to poslednji neprijatelj koji je ostao. On je odlično shvatio stvari… Uvek treba gledati gde neprijatelj udara“ upozorava Rešetnjikov.
Propaganda na Zapadu je uvek isticala da su SAD i EU svetionici demokratije u svetu, zbog čega svi drugi trebaju da ih slede. Međutim, nedavno je u Bonu, poznati antiglobalista Noam Čomski upozorio da u EU demokratija nestaje. „Vlade nastavljaju da smanjuju troškove i podižu poreze, bez obzira šta narod o tome misli. Prate se direktive Evropske komisije, a izbori su skoro besmisleni“, istakao je Čomski podsećajući da je i Vol strit džrnal u jednom članku podvukao odsustvo demokratije u Evropi.[11]
Kao što vidimo, iz ugla srbskog naroda nemoguće je staviti znak jednakosti između Rusije i EU. Suprotna teza je neozbiljna i vređa inteligenciju građana Srbije. Sama logika i zdrav razum ucrtavaju jasan put kojim Srbija mora da ide ukoliko želi da opstane kao država. Taj put vodi ka onima koji je ne ucenjuju i ne otimaju joj teritoriju, i leži daleko od SAD i EU, a blizu Rusije koja je uvek bila i biće njen saveznik.

[1]https://www.politika.rs/vesti/najnovije-vesti/Nikolic-Pokazali-smo-da-je-moguce-i-Rusija-i-EU.sr.html

[2]Politika, 02.12.1993. godine

[3]https://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Godisnjica-NATO-bombardovanja/Devetnaest-na-jednoga.sr.html

[4]Andrić, N., Krsmanović, S., Ubijanje kao kolateralna šteta,  Novi glasnik, br. 5/2000, str. 127.

[5]https://ruskarec.ru/politics/2013/04/24/kineske_tajne_bombardovanja_beograda_21607.html

[6]https://www.dnevnik.rs/politika/vucic-nemacka-najvazniji-strateski-partner-srbije

[7]https://www.dw.de/beograd-pri%C5%A1tina-ucene-urodile-plodom/a-16764175

[8]https://www.blic.rs/Vesti/Svet/303422/Putin-ostro-kritikovao-SAD-zbog-zelje-da-vladaju-svetom/komentari/4277673/komentar-odgovor

[9]https://serbian.ruvr.ru/2013_06_20/Putin-o-nezaposlenosti-u-svetu-To-je-vec-tragedija/

[10]https://fakti.org/globotpor/quo-vadis-orbi/u-holandiji-na-tv-vec-probaju-ljudetinu

[11]https://www.dw.de/noam-%C4%8Domski-obesmi%C5%A1ljena-demokratija/a-16893580