Da li će se promeniti politika Kongresa SAD prema Rusiji?

Na međuizborima za Kongres američki birači su svoje glasove dali republikancima. Tako da će naredne dve godine za demokratu Baraka Obamu najverovatnije biti veoma teške. Osnovu predizbornog programa predstavnika Partije republikanaca predstavljala je kritika politike aktuelnog predsednika.

I ma kako da je Obama pokušavao da dokaže da je jak predsednik, sudeći po rezultatima izbora, to mu nije pošlo za rukom. Istina, ima još dve godine da preduzme delotvorne korake. Ali, teško da će se to odraziti na rusko-američke odnose, smatra rukovodilac centra za komparativna istraživanja instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Nikita Zagladin:

- Poboljšanje u rusko-američkim odnosima ne treba očekivatizbog toga što se republikanci koji su osvojili većinu, sad već i u Senatu, a ne samo u Predstavničkom domu, prema Rusiji odnose još negativnije od Obamine administracije. Upravo njima je Obama pokušavao da dokaže da je jak predsednik i da može da se suprotstavi Rusiji koja postepeno jača svoje pozicije na međunarodnoj sceni. Prirodno, to se uopšte ne sviđa vladajućoj eliti SAD. Druga je stvar ako Obama shvativši da je svejedno već izgubio, odluči da učvrsti svoju reputaciju mirotvorca i dobitnika Nobelove nagrade za mir i ako napusti tako krute stavove. Ako bude imao dovoljno čvrstu volju i ako bude razumeo da od konflikta s RF SAD nemaju apsolutno nikakve koristi, već da imaju više štete. Međutim, to je pitanje individualnih osobina ovog lidera, on zasad nije ispoljio snažne osobine vođe.

Pobeda republikanaca na izborima za Kongres još ne znači da će sledeći predsednik biti predstavnik iste ove partije. Partijska pripadnost šefa države će u mnogome biti određena u naredne dve godine.

I ove dve godine će biti vrlo teške. Barak Obama je spreman na zajednički rad sa svojim oponentima. Po ustaljenoj tradiciji spoljna politika SAD je teritorija predsednika. Međutim, Kongres ima svoje poluge za vršenje pritiska, smatra naučni saradnik centra za evroatlantska i odbrambena istraživanja Ruskog instituta za strateška istraživanja Sergej Mihajlov:

- Rezultati izbora najverovatnije neće uticati na spoljnu politiku SAD, zato što je po ustaljenoj praksi u SAD spoljna politika u suštini prioritetna sfera delatnosti upravo predsednika, a ne zakonodavne vlasti. Međutim, Kongres istovremeno ima određenog uticaja na liniju spoljne politike i može da donosi različite rezolucije koje čak ponekad mogu biti u protivrečnosti s linijom administracije. Kongres ima određene mogućnosti za uticaj, a pre svega će insistirati na jačanju spoljašnjih manifestacija pritisaka na Rusiju zbog ukrajinske krize. Republikanci pokušavaju da pokažu svojim biračima da se zalažu za oštru agresivnu ofanzivnu politiku SAD i da pokušavaju da odbrane spoljnopolitičke interese SAD, a u Americi je običaj da se spoljnopolitički interesi posmatraju s tačke gledišta vršenja pritiska na nekoga.

Međusobni ustupci u Kongresu će se najverovatnije više odnositi na unutrašnju politiku nego na spoljnu. Obične Amerikance, naravno, brine imidž njihove zemlje. Ali oni pre svega gledaju od čega se živi. Tako da će i republikanci i demokrate sad glavne napore usmeriti na rešavanje unutrašnjih problema. Jer, od toga će u mnogome zavisiti ko će zauzeti Belu kuću.

Ipak, pored svih nesuglasica između republikanaca i demokrata, oni imaju zajedničke interese. A pre svega, njihovi stavovi se podudaraju u očuvanju hegemonije SAD u svetu. I jedne i druge brine jačanje uloge Rusije. Tako da, avaj, ne možemo očekivati slabljenje pritiska, uključujući i sankcije.