Osvajanje nalazišta na kopnu ispod mora: teško, ali perspektivno

Oko dvesta pedeset milijardi kubnih metara gasa može iznositi eksploatacija prirodnog gasa na arktičkom kopnu do 2020. godine.

Količine rezervi nafte i gasa na arktičkim kopnenim nalazištima su gigantske. Po približnim računicama, resursi celog Arktika iznose preko 50 milijardi tona nafte i 87 biliona kubnih metara gasa, kaže akademik RAN Aleksej Kantorovič:

Vodeće ruske kompanije za naftu i gas aktivno idu na kopno. Poznata su sjajna otkrića načinjena u Barencovom i Karskom moru, pre svega to su Štokmanovsko, Lenjingradsko i Rusanovsko nalazište. Takođe, nalazište nafte u Pečorskom moru i najnovija otkrića Gasproma. Sve ovo pokazuje: prognoze naučnika u vezi s velikim perspektivama kopna ispod mora Severnog Ledenog okeana nisu fantazija, već realnost, koju treba pretvoriti u život. Međutim, potpuno je očigledno da su to izuzetno komplikovani i teški objekti za osvajanje, koji zahtevaju potpuno novi pristup.

Za Arktik su potrebna nova inženjerska, tehnička i naučna rešenja. Nije važno prosto da se započne eksploatacija novih nalazišta, već tamo treba raditi oprezno, pošto je arktička priroda veoma ranjiva. Zbog toga će zahtevi u pogledu sveg rada biti visoki i neće morati da ih poštuje samo Rusija na svom kopnu, već i druge pripolarne zemlje – SAD, Kanada, Norveška i Grenland (danska autonomija).

Prvi veliki projekat biće Štokmanovsko nalazište kondenzovanog gasa u Barencovom moru s rezervama od oko 4 triliona kubnih metara. Planirano je da se ono pusti u pogon 2016. godine. Deo sirovina koje se tamo dobijaju ići će evropskim potrošačima, između ostalog, preko cevovodnog sistema „Severni tok“. Drugi deo će se prerađivati u komprimovani gas (KG). Gasprom planira da nalazište osvaja zajedno s norveškom firmom Statoil i francuskom Total. Takođe, potpisan je važan sporazum između Rosnefta i najveće svetske naftne kompanije Exxon Mobil za osvajanje kopna Karskog mora. Na prvi pogled, Rusija ionako ima mnogo nafte i gasa u Sibiru, zašto da idu na kopno ispod mora? Međutim, teško da se ovaj pristup može smatrati ispravnim, ističe Aleksej Kantorovič:

Kad smo počinjali da radimo u Zapadnom Sibiru mnogi su govorili da je to ekonomski neopravdano. Kasnije su isto to govorili i o Istočnom Sibiru. Ali da 60-ih godina, kad se vršila uspešna eksploatacija Volgo-Uralskog basena nismo počeli da radimo u Zapadnom Sibiru, ne bismo preživeli 80-e i 90-e godine. Rejon za eksploataciju gasa je nov i tehnologija za njega se priprema godinama.

Zato Gasprom i Rosneft već danas počinju da istražuju nova nalazišta, rade na tehnologijama, pripremaju ekološki valjana tehnička i inženjerska rešenja. Očekuje ih posao – za dugi niz godina.