Освајање налазишта на копну испод мора: тешко, али перспективно
Око двеста педесет милијарди кубних метара гаса може износити експлоатација природног гаса на арктичком копну до 2020. године.
Количине резерви нафте и гаса на арктичким копненим налазиштима су гигантске. По приближним рачуницама, ресурси целог Арктика износе преко 50 милијарди тона нафте и 87 билиона кубних метара гаса, каже академик РАН Алексеј Канторович:
Водеће руске компаније за нафту и гас активно иду на копно. Позната су сјајна открића начињена у Баренцовом и Карском мору, пре свега то су Штокмановско, Лењинградско и Русановско налазиште. Такође, налазиште нафте у Печорском мору и најновија открића Гаспрома. Све ово показује: прогнозе научника у вези с великим перспективама копна испод мора Северног Леденог океана нису фантазија, већ реалност, коју треба претворити у живот. Међутим, потпуно је очигледно да су то изузетно компликовани и тешки објекти за освајање, који захтевају потпуно нови приступ.
За Арктик су потребна нова инжењерска, техничка и научна решења. Није важно просто да се започне експлоатација нових налазишта, већ тамо треба радити опрезно, пошто је арктичка природа веома рањива. Због тога ће захтеви у погледу свег рада бити високи и неће морати да их поштује само Русија на свом копну, већ и друге приполарне земље – САД, Канада, Норвешка и Гренланд (данска аутономија).
Први велики пројекат биће Штокмановско налазиште кондензованог гаса у Баренцовом мору с резервама од око 4 трилиона кубних метара. Планирано је да се оно пусти у погон 2016. године. Део сировина које се тамо добијају ићи ће европским потрошачима, између осталог, преко цевоводног система „Северни ток“. Други део ће се прерађивати у компримовани гас (КГ). Гаспром планира да налазиште осваја заједно с норвешком фирмом Statoil и француском Total. Такође, потписан је важан споразум између Роснефта и највеће светске нафтне компаније Exxon Mobil за освајање копна Карског мора. На први поглед, Русија ионако има много нафте и гаса у Сибиру, зашто да иду на копно испод мора? Међутим, тешко да се овај приступ може сматрати исправним, истиче Алексеј Канторович:
Кад смо почињали да радимо у Западном Сибиру многи су говорили да је то економски неоправдано. Касније су исто то говорили и о Источном Сибиру. Али да 60-их година, кад се вршила успешна експлоатација Волго-Уралског басена нисмо почели да радимо у Западном Сибиру, не бисмо преживели 80-е и 90-е године. Рејон за експлоатацију гаса је нов и технологија за њега се припрема годинама.
Зато Гаспром и Роснефт већ данас почињу да истражују нова налазишта, раде на технологијама, припремају еколошки ваљана техничка и инжењерска решења. Очекује их посао – за дуги низ година.
- Извор
- Голос России, фото: РИА Новости/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Интервју са Павлом Бушујевим, руководитељем Одељења за балканска истраживања Института за земље ЗНД...
У интервјуу за РГМ.Журнал, Павел Бушујев, шеф Одељења за балканске студије Института земаља ЗНД, говорио је о менталитету власти и народа на Балкану, о томе које гласине остају пука...
Ваше Високопреосвештенство...
На питање уредника портала RuSerbia.com о дугорочним последицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом у Србији и НАТО биолошких лабораторија у Украјини и потреби формалног окривљавања САД и НАТО-а за наношење...
На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На...
Остале новости из рубрике »
















