Početna stranica > Novosti
„Scenska postavka koju je sam redtelj svrstao u žanr „pank-rok-opere „ je od 2007. igrana u pariskom pozorištu „Opera Bastilja „.
„Vreme Cigana „ na otvaranju festivala Kubana u Krasnojarskom kraju
Specijalno za taj spektakl će na morskoj obali nedaleko od Anape biti izgrađena dekoracija pod otvorenim nebom.
1. Odavno već ne snimate filmove o Ciganima, a sad ste se vratili toj temi. Da li ste za nju još sačuvali interesovanje?
U detinjstvu sam živeo nedaleko od ciganskog naselja i sve vreme sam išao k njima. Sluašao sam muziku,živeo životom njihove zajednice.
Ja sam Srbin
2. Zašto ste uvek odbijali da se svrstate u bilo koju nacionalnu pripadnost?
Moji roditelji su imali mulsimanska imena,ali to je otuda što su Srbi bili prinuđeno da uzimaju muslimanska imena u vreme Osmalinske imperije. Dešavalo se da u istoj porodici jedan deo može primiti islam, a d rugi ne mora. I jedni su pomagali drugim. U Izraelu žive Jevreji i Arapi. Ako pođete u Njujork, tamo svi ljudi sebe nazivaju Amerikancima, i veoma su ponosni na to. Čak i u Rusiji ima ljudi koji su ponosni zato što su Rusi.
3. Kako se to slaže s vašim levičarskim pogledima, koji podrazumevaju interncionalizam?
Vrlo logično. Ne može se svaki cvet iz Rusije presaditi da raste u Španiji. Ako bismo svi krenuli na Volstrit i hteli da postanemo Amerikanci, izgubili bismo samobitnost, unikalnost.
Morate biti neko, ne možete biti niko
Ne možemo sebe identifikovati sa neboderima – a s Talmudom možemo i s Biblijom, s Kuranom, možemo takođe sa savremenom umetnošću, s čim god hoćete,ali za to je neophodno da budete neko. Ne možete biti niko.
A gubeći svoje poreklo, obeležje pripadnosti svojoj kulturi,vi počinjete da bivate neko. Nažalost, to tako proističe iz globalizacije koja sve čini da čovek postane niko. Ali vi ste dužni da se protiv toga bunite, da na to ne pristajete i to svi,ma ko bili.
Ne može se biti internacinalista ako na internacionalnu scenu donosite samo internacionalizam. Jer to je samo ideologija.
4. Ali, zar baš nacionalno pitanje nije bio uzrok raspada Jugoslavije?
Po mom mišljenju međuanrodna zajednica je stvorila situaciju koja je otvorila vrata za nacionalizme. Rat je povoljna prilika za to.
Kad umireš, moraš biti neko, ne može umreti kao niko.
5. Mnogi od vaših poklonika u Rusiji su šokirani što volite Nikitu Mihalkova?
Za mene je on jedan od najboljih režisera u svetu.Odrastao sam s njegovim filmovima kao što je „Rob ljubavi „ ili njegova poznata ekranizacija Čehova.Ništa više neću reći.
To što me vi pitate-to je političko stanovište u koje ja ne želim da ulazim.Nikita nije jeidni ruski režieser koji mi se sviđa.
A šta vi mislite o pet miliona ljudi koje su posle 1945.g, ubili Amerikanci?
6. Pre nekoliko godina ste primile pravoslavlje.Ne mogu a da vas ne pitam, šta mislite o slučaju Pussy Riot.
Slučaj Pussy Riot je primer kako Rusija nastoji da zaštiti sebe uz pomoć konzervatizma. To je dobar siže za dramu, to izgleda kao ispoljavanje nepravednosti. Ali u čovečjem životu se često dešava da je najkorisnije za zdravlje-gorko.Veći deo jelovnika je sladak, ali slatka jela škode vašem zdravlju. Tako je isto i u društvenom životu: dešava se neretko da ako upražnjavate nešto gorko, to pomaže vašem organizmu.
Zato ja mislim da i konzervativizam ponekad pomaže, premda je moguće da izunutra to ne primećujete.
Zapamtite: gorko je bollje od slatkog.
7. Koga to nosite na vašoj majici?
To je Ivo Andrić. Srbski pisac, laureat Nobelove nagrade za književnost, autor romana „Na Drini ćuprija“po kojemu sad snimam film.Mi gradimo grad od kamena –Kamengrad, nedaleko od mog drvenog Drvengrada, ali na teritoriji Bosne. Sad on nije veliki...
I ne zaboravite: gorko je bolje nego slatko!
Prevod i oprema: Branko Rakočević
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
GORKO JE BOLJE OD SLATKOG
18.06.2013. god.
Intervju Emira Kusturice nedeljniku „Ruski reporter „ broj 23. od 13. juna 2013.
Nedeljnik „Ruski repoter „ je u svojoj redovnoj rubrici „7 pitanja „objavio intervju Julije Višnjevecke sa proslavljenim srbskim rediteljem Emirom Kusturicom, inače veoma omiljenim u Rusiji.
Repoterka u uvodu podseća čitaoce da je povod za razgovor sa Kusturiciom pozorišna predstava „Vreme Cigana „ koju slavni reditelj priprema da postavi u Rusiji po motivima svog filma iz 1988.
„Scenska postavka koju je sam redtelj svrstao u žanr „pank-rok-opere „ je od 2007. igrana u pariskom pozorištu „Opera Bastilja „.
„Vreme Cigana „ na otvaranju festivala Kubana u Krasnojarskom kraju
U Rusiji će „Vreme Cigana „ biti prvi put izvedeno na otvaranju festivala Kubana u Krasnojarskom kraju.
Specijalno za taj spektakl će na morskoj obali nedaleko od Anape biti izgrađena dekoracija pod otvorenim nebom.
Muziku će izvoditi „ Zabranjeno pušenje („No Smoking Orhestar ),a u predstavi će se pojaviti i žive guske.
Nikad nisam prestao da se interesujem za život Cigana
1. Odavno već ne snimate filmove o Ciganima, a sad ste se vratili toj temi. Da li ste za nju još sačuvali interesovanje?
Nikada nisam prestao da se ineteresujem za Cigane,uvek su mi bile drage nevelike etničke grupe koje se nalaze pod pritiskom i ispoljavaju više talenta i snage od ostalih.
U detinjstvu sam živeo nedaleko od ciganskog naselja i sve vreme sam išao k njima. Sluašao sam muziku,živeo životom njihove zajednice.
Moj život je u to verme bio dosadan, ograničen strogim evropskim pravilima. A kod mojih ciganskih rođaka vladala je puna sloboda, premda je to za njih često imalo katastrofalne posledice. Jer kod njih je pravilo: što više slobode, to manje novca.
U našem društvu je obratno.
Ja sam Srbin
2. Zašto ste uvek odbijali da se svrstate u bilo koju nacionalnu pripadnost?
To je bilo u prošlosti. Ja sam Srbin. Ranije sam zaista iz principijelnih razloga za sebe govorio dfa sam Jugosloven, ali bi sdad to zvučalo nerealno. Kako neko može biti Jugosloven, kad ta zemlja ne postoji već davdeset godina.
Moji roditelji su imali mulsimanska imena,ali to je otuda što su Srbi bili prinuđeno da uzimaju muslimanska imena u vreme Osmalinske imperije. Dešavalo se da u istoj porodici jedan deo može primiti islam, a d rugi ne mora. I jedni su pomagali drugim. U Izraelu žive Jevreji i Arapi. Ako pođete u Njujork, tamo svi ljudi sebe nazivaju Amerikancima, i veoma su ponosni na to. Čak i u Rusiji ima ljudi koji su ponosni zato što su Rusi.
Smatram da mi Srbi takođe zalsužujemo da se tako nazivamo.
3. Kako se to slaže s vašim levičarskim pogledima, koji podrazumevaju interncionalizam?
Vrlo logično. Ne može se svaki cvet iz Rusije presaditi da raste u Španiji. Ako bismo svi krenuli na Volstrit i hteli da postanemo Amerikanci, izgubili bismo samobitnost, unikalnost.
Morate biti neko, ne možete biti niko
Ne možemo sebe identifikovati sa neboderima – a s Talmudom možemo i s Biblijom, s Kuranom, možemo takođe sa savremenom umetnošću, s čim god hoćete,ali za to je neophodno da budete neko. Ne možete biti niko.
A gubeći svoje poreklo, obeležje pripadnosti svojoj kulturi,vi počinjete da bivate neko. Nažalost, to tako proističe iz globalizacije koja sve čini da čovek postane niko. Ali vi ste dužni da se protiv toga bunite, da na to ne pristajete i to svi,ma ko bili.
Ne može se biti internacinalista ako na internacionalnu scenu donosite samo internacionalizam. Jer to je samo ideologija.
Kad umireš, moraš biti neko, ne možeš umreti kao niko
4. Ali, zar baš nacionalno pitanje nije bio uzrok raspada Jugoslavije?
Po mom mišljenju međuanrodna zajednica je stvorila situaciju koja je otvorila vrata za nacionalizme. Rat je povoljna prilika za to.
Kad umireš, moraš biti neko, ne može umreti kao niko.
5. Mnogi od vaših poklonika u Rusiji su šokirani što volite Nikitu Mihalkova?
Za mene je on jedan od najboljih režisera u svetu.Odrastao sam s njegovim filmovima kao što je „Rob ljubavi „ ili njegova poznata ekranizacija Čehova.Ništa više neću reći.
To što me vi pitate-to je političko stanovište u koje ja ne želim da ulazim.Nikita nije jeidni ruski režieser koji mi se sviđa.
A šta vi mislite o pet miliona ljudi koje su posle 1945.g, ubili Amerikanci?
6. Pre nekoliko godina ste primile pravoslavlje.Ne mogu a da vas ne pitam, šta mislite o slučaju Pussy Riot.
A ako ja vas pitam: šta vi mislite o pet miliona ljudi koje su ubili Amerikanci od 1945. g.? Vi ne želite o tome da govorite.
Slučaj Pussy Riot je primer kako Rusija nastoji da zaštiti sebe uz pomoć konzervatizma. To je dobar siže za dramu, to izgleda kao ispoljavanje nepravednosti. Ali u čovečjem životu se često dešava da je najkorisnije za zdravlje-gorko.Veći deo jelovnika je sladak, ali slatka jela škode vašem zdravlju. Tako je isto i u društvenom životu: dešava se neretko da ako upražnjavate nešto gorko, to pomaže vašem organizmu.
Zato ja mislim da i konzervativizam ponekad pomaže, premda je moguće da izunutra to ne primećujete.
Zapamtite: gorko je bollje od slatkog.
7. Koga to nosite na vašoj majici?
To je Ivo Andrić. Srbski pisac, laureat Nobelove nagrade za književnost, autor romana „Na Drini ćuprija“po kojemu sad snimam film.Mi gradimo grad od kamena –Kamengrad, nedaleko od mog drvenog Drvengrada, ali na teritoriji Bosne. Sad on nije veliki...
I ne zaboravite: gorko je bolje nego slatko!
Prevod i oprema: Branko Rakočević
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Intervju sa Pavlom Bušujevim, rukovoditeljem Odeljenja za balkanska istraživanja Instituta za zemlje ZND...
U intervjuu za RGM.Žurnal, Pavel Bušujev, šef Odeljenja za balkanske studije Instituta zemalja ZND, govorio je o mentalitetu vlasti i naroda na Balkanu, o tome koje glasine ostaju puka...
Vaše Visokopreosveštenstvo...
Na pitanje urednika portala RuSerbia.com o dugoročnim posledicama NATO bombardovanja osiromašenim uranijumom u Srbiji i NATO bioloških laboratorija u Ukrajini i potrebi formalnog okrivljavanja SAD i NATO-a za nanošenje...
Na platnu promiču kadrovi oslobođenja Marijupolja, okružen sam publikom koja aplaudira i plače i razmišljam samo o jednom – saborcima kojih više nema, kaže povodom premijere dokumentarnog filma “Na...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
