Почетна страница > Новости
„Сценска поставка коју је сам редтељ сврстао у жанр „панк-рок-опере „ је од 2007. играна у париском позоришту „Опера Бастиља „.
„Време Цигана „ на отварању фестивала Kubana у Краснојарском крају
Специјално за тај спектакл ће на морској обали недалеко од Анапе бити изграђена декорација под отвореним небом.
1. Одавно већ не снимате филмове о Циганима, а сад сте се вратили тој теми. Да ли сте за њу још сачували интересовање?
У детињству сам живео недалеко од циганског насеља и све време сам ишао к њима. Слуашао сам музику,живео животом њихове заједнице.
Ја сам Србин
2. Зашто сте увек одбијали да се сврстате у било коју националну припадност?
Моји родитељи су имали мулсиманска имена,али то је отуда што су Срби били принуђено да узимају муслиманска имена у време Осмалинске империје. Дешавало се да у истој породици један део може примити ислам, а д руги не мора. И једни су помагали другим. У Израелу живе Јевреји и Арапи. Ако пођете у Њујорк, тамо сви људи себе називају Американцима, и веома су поносни на то. Чак и у Русији има људи који су поносни зато што су Руси.
3. Како се то слаже с вашим левичарским погледима, који подразумевају интернционализам?
Врло логично. Не може се сваки цвет из Русије пресадити да расте у Шпанији. Ако бисмо сви кренули на Волстрит и хтели да постанемо Американци, изгубили бисмо самобитност, уникалност.
Морате бити неко, не можете бити нико
Не можемо себе идентификовати са небодерима – а с Талмудом можемо и с Библијом, с Кураном, можемо такође са савременом уметношћу, с чим год хоћете,али за то је неопходно да будете неко. Не можете бити нико.
А губећи своје порекло, обележје припадности својој култури,ви почињете да бивате неко. Нажалост, то тако проистиче из глобализације која све чини да човек постане нико. Али ви сте дужни да се против тога буните, да на то не пристајете и то сви,ма ко били.
Не може се бити интернациналиста ако на интернационалну сцену доносите само интернационализам. Јер то је само идеологија.
4. Али, зар баш национално питање није био узрок распада Југославије?
По мом мишљењу међуанродна заједница је створила ситуацију која је отворила врата за национализме. Рат је повољна прилика за то.
Кад умиреш, мораш бити неко, не може умрети као нико.
5. Многи од ваших поклоника у Русији су шокирани што волите Никиту Михалкова?
За мене је он један од најбољих режисера у свету.Одрастао сам с његовим филмовима као што је „Роб љубави „ или његова позната екранизација Чехова.Ништа више нећу рећи.
То што ме ви питате-то је политичко становиште у које ја не желим да улазим.Никита није јеидни руски режиесер који ми се свиђа.
А шта ви мислите о пет милиона људи које су после 1945.г, убили Американци?
6. Пре неколико година сте примиле православље.Не могу а да вас не питам, шта мислите о случају Pussy Riot.
Случај Pussy Riot је пример како Русија настоји да заштити себе уз помоћ конзерватизма. То је добар сиже за драму, то изгледа као испољавање неправедности. Али у човечјем животу се често дешава да је најкорисније за здравље-горко.Већи део јеловника је сладак, али слатка јела шкоде вашем здрављу. Тако је исто и у друштвеном животу: дешава се неретко да ако упражњавате нешто горко, то помаже вашем организму.
Зато ја мислим да и конзервативизам понекад помаже, премда је могуће да изунутра то не примећујете.
Запамтите: горко је болље од слатког.
7. Кога то носите на вашој мајици?
То је Иво Андрић. Србски писац, лауреат Нобелове награде за књижевност, аутор романа „На Дрини ћуприја“по којему сад снимам филм.Ми градимо град од камена –Каменград, недалеко од мог дрвеног Дрвенграда, али на територији Босне. Сад он није велики...
И не заборавите: горко је боље него слатко!
Превод и опрема: Бранко Ракочевић
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Остале новости из рубрике »
ГОРКО ЈЕ БОЉЕ ОД СЛАТКОГ
18.06.2013. год.
Интервју Емира Кустурице недељнику „Руски репортер „ број 23. од 13. јуна 2013.
Недељник „Руски репотер „ је у својој редовној рубрици „7 питања „објавио интервју Јулије Вишњевецке са прослављеним србским редитељем Емиром Кустурицом, иначе веома омиљеним у Русији.
Репотерка у уводу подсећа читаоце да је повод за разговор са Кустурициом позоришна представа „Време Цигана „ коју славни редитељ припрема да постави у Русији по мотивима свог филма из 1988.
„Сценска поставка коју је сам редтељ сврстао у жанр „панк-рок-опере „ је од 2007. играна у париском позоришту „Опера Бастиља „.
„Време Цигана „ на отварању фестивала Kubana у Краснојарском крају
У Русији ће „Време Цигана „ бити први пут изведено на отварању фестивала Kуbana у Краснојарском крају.
Специјално за тај спектакл ће на морској обали недалеко од Анапе бити изграђена декорација под отвореним небом.
Музику ће изводити „ Забрањено пушење („No Smoking Orhestar ),а у представи ће се појавити и живе гуске.
Никад нисам престао да се интересујем за живот Цигана
1. Одавно већ не снимате филмове о Циганима, а сад сте се вратили тој теми. Да ли сте за њу још сачували интересовање?
Никада нисам престао да се инетересујем за Цигане,увек су ми биле драге невелике етничке групе које се налазе под притиском и испољавају више талента и снаге од осталих.
У детињству сам живео недалеко од циганског насеља и све време сам ишао к њима. Слуашао сам музику,живео животом њихове заједнице.
Мој живот је у то верме био досадан, ограничен строгим европским правилима. А код мојих циганских рођака владала је пуна слобода, премда је то за њих често имало катастрофалне последице. Јер код њих је правило: што више слободе, то мање новца.
У нашем друштву је обратно.
Ја сам Србин
2. Зашто сте увек одбијали да се сврстате у било коју националну припадност?
То је било у прошлости. Ја сам Србин. Раније сам заиста из принципијелних разлога за себе говорио дфа сам Југословен, али би сдад то звучало нереално. Како неко може бити Југословен, кад та земља не постоји већ давдесет година.
Моји родитељи су имали мулсиманска имена,али то је отуда што су Срби били принуђено да узимају муслиманска имена у време Осмалинске империје. Дешавало се да у истој породици један део може примити ислам, а д руги не мора. И једни су помагали другим. У Израелу живе Јевреји и Арапи. Ако пођете у Њујорк, тамо сви људи себе називају Американцима, и веома су поносни на то. Чак и у Русији има људи који су поносни зато што су Руси.
Сматрам да ми Срби такође залсужујемо да се тако називамо.
3. Како се то слаже с вашим левичарским погледима, који подразумевају интернционализам?
Врло логично. Не може се сваки цвет из Русије пресадити да расте у Шпанији. Ако бисмо сви кренули на Волстрит и хтели да постанемо Американци, изгубили бисмо самобитност, уникалност.
Морате бити неко, не можете бити нико
Не можемо себе идентификовати са небодерима – а с Талмудом можемо и с Библијом, с Кураном, можемо такође са савременом уметношћу, с чим год хоћете,али за то је неопходно да будете неко. Не можете бити нико.
А губећи своје порекло, обележје припадности својој култури,ви почињете да бивате неко. Нажалост, то тако проистиче из глобализације која све чини да човек постане нико. Али ви сте дужни да се против тога буните, да на то не пристајете и то сви,ма ко били.
Не може се бити интернациналиста ако на интернационалну сцену доносите само интернационализам. Јер то је само идеологија.
Кад умиреш, мораш бити неко, не можеш умрети као нико
4. Али, зар баш национално питање није био узрок распада Југославије?
По мом мишљењу међуанродна заједница је створила ситуацију која је отворила врата за национализме. Рат је повољна прилика за то.
Кад умиреш, мораш бити неко, не може умрети као нико.
5. Многи од ваших поклоника у Русији су шокирани што волите Никиту Михалкова?
За мене је он један од најбољих режисера у свету.Одрастао сам с његовим филмовима као што је „Роб љубави „ или његова позната екранизација Чехова.Ништа више нећу рећи.
То што ме ви питате-то је политичко становиште у које ја не желим да улазим.Никита није јеидни руски режиесер који ми се свиђа.
А шта ви мислите о пет милиона људи које су после 1945.г, убили Американци?
6. Пре неколико година сте примиле православље.Не могу а да вас не питам, шта мислите о случају Pussy Riot.
A ако ја вас питам: шта ви мислите о пет милиона људи које су убили Американци од 1945. г.? Ви не желите о томе да говорите.
Случај Pussy Riot је пример како Русија настоји да заштити себе уз помоћ конзерватизма. То је добар сиже за драму, то изгледа као испољавање неправедности. Али у човечјем животу се често дешава да је најкорисније за здравље-горко.Већи део јеловника је сладак, али слатка јела шкоде вашем здрављу. Тако је исто и у друштвеном животу: дешава се неретко да ако упражњавате нешто горко, то помаже вашем организму.
Зато ја мислим да и конзервативизам понекад помаже, премда је могуће да изунутра то не примећујете.
Запамтите: горко је болље од слатког.
7. Кога то носите на вашој мајици?
То је Иво Андрић. Србски писац, лауреат Нобелове награде за књижевност, аутор романа „На Дрини ћуприја“по којему сад снимам филм.Ми градимо град од камена –Каменград, недалеко од мог дрвеног Дрвенграда, али на територији Босне. Сад он није велики...
И не заборавите: горко је боље него слатко!
Превод и опрема: Бранко Ракочевић
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Интервју са Павлом Бушујевим, руководитељем Одељења за балканска истраживања Института за земље ЗНД...
У интервјуу за РГМ.Журнал, Павел Бушујев, шеф Одељења за балканске студије Института земаља ЗНД, говорио је о менталитету власти и народа на Балкану, о томе које гласине остају пука...
Ваше Високопреосвештенство...
На питање уредника портала RuSerbia.com о дугорочним последицама НАТО бомбардовања осиромашеним уранијумом у Србији и НАТО биолошких лабораторија у Украјини и потреби формалног окривљавања САД и НАТО-а за наношење...
На платну промичу кадрови ослобођења Маријупоља, окружен сам публиком која аплаудира и плаче и размишљам само о једном – саборцима којих више нема, каже поводом премијере документарног филма “На...
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
