Da li se Pjongjang sprema da oslobodi Amerikanca?

Vlasti Severne Koreje su objasnile svoj stav u vezi s državljaninom SAD korejskog porekla, Keneta Bea, koji je u KNDR uhapšen u novembru 2012. godine i osuđen na 15 godina zatvora. Zvanična izjava glasi da je razlog njegovog hapšenja bila „antidržavna delatnost“, ali je po svemu sudeći glavni razlog za hapšenje Keneta Bea bilo učestvovanje u delatnosti hrišćanske ilegale u KNDR.

Sam Kenet Be je saopštio svojoj majci da se može desiti da bude oslobođen. Zbog toga u KNDR treba da doputuje jedan od bivših predsednika SAD, da se izvini severnokorejskoj strani i da ga odvede kući. Po istoj šemi su oslobađani i drugi Amerikanci koji su imali neprijatnosti u KNDR.

Prvi presedan se desio pre skoro 20 godina, 1996. godine kad su severnokorejski graničari zadržali Evana Huncikera (Evan Hunziker). Ovaj mladi Amerikanac koji je boravio u kineskom gradu Dandunu u blizini granice, u pijanom stanju je za opkladu s prijateljima preplivao reku Jalu koja deli Kinu i KNDR. Da bi oslobodio Huncikera u Pjongjang se uputio kongresmen.

U toku narednih godina slični događaji su se redovno dešavali. U Koreji su 2009. godine uhapšene dve mlade američke novinarke koje su ilegalno prešle granicu – očigledno, nameravajući da snime nekoliko kadrova na teritoriji Severne Koreje. Bivši predsednik Karter je otputovao kako bi ih oslobodio. U toku 2010. godine još jednom je morao da otputuje u Pjongjang kako bi izveo još jednog mladog Amerikanca koji je ilegalno prešao granicu.

Tako je uspostavljen poredak koji se može smatrati nepisanom tradicijom. Ako državljanin SAD pređe granicu Severne Koreje, on biva uhapšen, osuđen na nekoliko godina zatvora, a zatim se predaje američkom političaru na visokoj dužnosti. Ovakva procedura omogućava Pjongjangu da prikupi političke poene u zemlji: severnokorejski mediji ovakve posete prikazuju kao znak slabosti SAD i njihovu kapitulaciju pred moći KNDR.

Istina, slučaj Keneta Bea je poseban. Za razliku od većine Amerikanaca njegova krivica se ne sastoji tome da je prekršio pravila prelaska granice. Naprotiv, on je legalno ušao u Koreju. Po svemu sudeći, uhapšen je zbog uloge koju je igrao u ilegalnoj misionarskoj delatnosti.

To znači da su vlasti bile raspoložene da Keneta Bea kazne ozbiljnije nego obične prekršitelje pravila prelaska granice. Najverovatnije su želeli da daju očiglednu lekciju verskim aktivistima u kojima se može roditi sablazan da krenu Beovim stopama i da podržavaju hrišćanske grupe u KNDR. Obično su uhapšeni Amerikanci oslobađani nekoliko meseci posle suđenja, a Kenet Be je u zatočeništvu već skoro dve godine.

Ipak, nema nikakve posebne sumnje u to da su severnokorejske vlasti spremne da ga pre ili kasnije oslobode. U prilog tome govori, na primer, njihova odluka da ga drže zasebno od običnih zatvorenika u „jednokrevetnom zatvoru“ koji je sagrađen specijalno u te svrhe, u vrlo dobrim uslovima za tamošnje prilike.

Sad je, čini se, Pjongjang doneo odluku da je Be dobio dovoljnu lekciju i da je vreme da se uzme maksimalni politički kapital.

S jedne strane, za SAD slanje ovakve delegacije predstavlja ponižavajuću proceduru koja, osim toga, kako to u Vašingtonu dobro znaju, ide na ruku severnokorejskoj vladi. S druge strane, Pjongjangu se ne žuri: ako uslovi budu odbijeni on najverovatnije može da sačeka i godinu, i dve dana. Jasno je da će za to vreme biti sve jači glasovi koji zahtevaju slanje delegacije za oslobađanje Keneta Bea.

Andrej Lanjkov,