Izbeglice – Evropa pere ruke?

Povodom godišnjice pogibije 366 afričkih ilegalnih migranata, žrtava brodoloma, pored obala italijanskog ostrva Lampeduza, koja se navršava ovih dana, vrhovni komesar UN za izbeglice Antoniu Gutereš se obratio EU sa pozivom da se deluje energičnije, kako bi se ubuduće izbegle ovakve tragedije.

Tema migracije, naročito ilegalne, praktično ne silazi sa dnevnog reda država ujedinjene Evrope. Ona se zaoštrava svakog puta kada u kriznim regionima, kao što su Bliski i Srednji Istok ili Afrika, dolazi do oružanih konflikata. A ovi konflikti neizbežno su praćeni još većim zaoštravanjem bede i drugih socijalnih poroka. Posledica, naravno, postaju novi tokovi izbeglica, u prvom redu u Evropu. Za sada glavni sadržaj diskusija povodom problema ovih ljudi jeste pitanje o formama spajanja pouzdanijeg obezbeđenja spoljnih granica Evrope sa potrebom spašavanja utopljenika u moru.

U oktobru Italija, kako je već saopšteno, prekida humanitarnu operaciju Naše more u kojoj su uključeni brodovi ratne mornarice u spašavanje unesrećenih na vodi. I ne radi se čak o onih 9,5 miliona evra koliko je ova operacija koštala italijanske poreske obveznike. Italija, kako kažu njeni političari, više nije u stanju da sama izlazi na kraj sa talasom ilegalne migracije. Kao ni Malta, koja spori sa Rimom ko ima prvenstvo po broju izbeglica. Ovih dana pravobranioci iz Amnesti Internešnl predstavili su u Briselu zvanični referat o katastrofalnoj situaciji oko „pomorskih“, ako možemo tako da ih nazovemo, izbeglica iz zemalja Severne Afrike. Autori referata su zatražili od EU da primeni koordinisane mere u rešavanju datog problema.

Evropska komisija polaže nade u zvanično pokrenuti projekat Fronteks Plus, koji će smeniti italijansku operaciju Naše more. Jedan od njegovih ciljeva je borba protiv bandi kriminalnih prevoznika „žive robe“, tačnije izbeglica. Samo pitanje je odakle će stići novac za kupovinu potrebnih tehničkih sredstava – brzih čamaca, aviona i helikoptera, sistema za posmatranje i slično.

Ređe se u vezi sa izbegličkom temom govori o dugoročnoj politici međunarodne zajednice na prevladavanju siromaštva na planeti. Slika je i ovde nevesela. Prema nedavnoj analizi pomoći koja se u te svrhe izdvaja u zemljama grupe G-9 i EU, njeni obimi, između ostalog za Afriku, osetno su smanjeni. Nemačka je na primer umanjila pomoć 2013. godine za 13,9%, a za zemlje južnije od Sahare čak za 17,4%. O prekidu oružanih konflikata u globalnoj pogledu uopšte se ne govori – ovde odlučujuća reč pripada starijem partneru iz NATO-a. A ova reč je poznata – interesi SAD. Poznate su i posledice.

Ruski ekspert, rukovodilac redakcije vojnih novosti agencije ITAR-TASS Viktor Litovkin ne gaji iluzije.

- Mislim da nikakvi uspesi EU na jačanju granica neće pomoći da se obustavi priliv izbeglica, kaže Litovkin. Ljudi pokušavaju da nađu bolji život. A bolji život za njih je uvek Evropa. Težnja ka normalnim uslovima života, bogatijem životu, neprevladiva je. Čitava Afrika je u takvom stanju. I dok Afrika bude bedna i ponižena, evropljani neće moći da se od nje distanciraju.

Pontije Pilat, rezimira u već pomenutom komentaru Zidojče Cajtung, bio je „relativno hrabriji“, opravši ruke od krivice. Političari Evrope, kaže list, peru ruke od nevinosti. Ali peru onom vodom u kojoj su se udavile izbeglice.

Oleg Severgin,