Избеглице – Европа пере руке?

Поводом годишњице погибије 366 афричких илегалних миграната, жртава бродолома, поред обала италијанског острва Лампедуза, која се навршава ових дана, врховни комесар УН за избеглице Антониу Гутереш се обратио ЕУ са позивом да се делује енергичније, како би се убудуће избегле овакве трагедије.

Тема миграције, нарочито илегалне, практично не силази са дневног реда држава уједињене Европе. Она се заоштрава сваког пута када у кризним регионима, као што су Блиски и Средњи Исток или Африка, долази до оружаних конфликата. А ови конфликти неизбежно су праћени још већим заоштравањем беде и других социјалних порока. Последица, наравно, постају нови токови избеглица, у првом реду у Европу. За сада главни садржај дискусија поводом проблема ових људи јесте питање о формама спајања поузданијег обезбеђења спољних граница Европе са потребом спашавања утопљеника у мору.

У октобру Италија, како је већ саопштено, прекида хуманитарну операцију Наше море у којој су укључени бродови ратне морнарице у спашавање унесрећених на води. И не ради се чак о оних 9,5 милиона евра колико је ова операција коштала италијанске пореске обвезнике. Италија, како кажу њени политичари, више није у стању да сама излази на крај са таласом илегалне миграције. Као ни Малта, која спори са Римом ко има првенство по броју избеглица. Ових дана правобраниоци из Амнести Интернешнл представили су у Бриселу званични реферат о катастрофалној ситуацији око „поморских“, ако можемо тако да их назовемо, избеглица из земаља Северне Африке. Аутори реферата су затражили од ЕУ да примени координисане мере у решавању датог проблема.

Европска комисија полаже наде у званично покренути пројекат Фронтекс Плус, који ће сменити италијанску операцију Наше море. Један од његових циљева је борба против банди криминалних превозника „живе робе“, тачније избеглица. Само питање је одакле ће стићи новац за куповину потребних техничких средстава – брзих чамаца, авиона и хеликоптера, система за посматрање и слично.

Ређе се у вези са избегличком темом говори о дугорочној политици међународне заједнице на превладавању сиромаштва на планети. Слика је и овде невесела. Према недавној анализи помоћи која се у те сврхе издваја у земљама групе Г-9 и ЕУ, њени обими, између осталог за Африку, осетно су смањени. Немачка је на пример умањила помоћ 2013. године за 13,9%, а за земље јужније од Сахаре чак за 17,4%. О прекиду оружаних конфликата у глобалној погледу уопште се не говори – овде одлучујућа реч припада старијем партнеру из НАТО-а. А ова реч је позната – интереси САД. Познате су и последице.

Руски експерт, руководилац редакције војних новости агенције ИТАР-ТАСС Виктор Литовкин не гаји илузије.

- Мислим да никакви успеси ЕУ на јачању граница неће помоћи да се обустави прилив избеглица, каже Литовкин. Људи покушавају да нађу бољи живот. А бољи живот за њих је увек Европа. Тежња ка нормалним условима живота, богатијем животу, непревладива је. Читава Африка је у таквом стању. И док Африка буде бедна и понижена, европљани неће моћи да се од ње дистанцирају.

Понтије Пилат, резимира у већ поменутом коментару Зидојче Цајтунг, био је „релативно храбрији“, оправши руке од кривице. Политичари Европе, каже лист, перу руке од невиности. Али перу оном водом у којој су се удавиле избеглице.

Олег Севергин,