Barozuovo nasleđe

Prvog novembra stupio je na dužnost tim novog šefa Evropske komisije Junkera. Barozu je ostavio EU u skladu sa pravilnikom, ali u rastavljenom stanju. Zvanično antiruskom, geopolitički bezvoljnom, ekonomski depresivnom.

Žoze Manuel Barozu verovatno više od ostalih treba da zahvali trilateralnoj komisiji za gas u formatu Rusija-Ukrajina-EU. Posle neprekidnih pregovora i skoro šest meseci kijevskih hireva oni su se ipak dogovorili. I čak i za Barozua više nije važno što je dogovor ipak postignut pod uslovima Moskve. Najvažnije je da se Evropa sada neće smrzavati. Da su čekali još malo, najakutnijim problemom EU morali bi da se bave drugi ljudi.

Od prvog novembra stupio je na dužnost tim novog šefa Evropske komisije Žan-Kloda Junkera. A pošto se pamti poslednje, i Barozu treba da se pamti po tom uspehu. Ne po tome da je upravo u njegovo vreme Zapad podsticao Ukrajinu na antiruska dejstva. I da je u njegovo vreme stvorena sitaucija kada svaki novi sporazum o gasu nije uopšte osiguran od recidiva za godinu dana.

Barozu je ostavio EU u rastavljenom stanju. Zvanično antiruskom, geopolitički bezvoljnom, ekonomski depresivnom. Čije članice se ne druže među sobom.

Skandal oko Britanije koja odbija da se potčinjava finansijskim i migracionim pravilima EU, preteći istupanjem. Konflikt sa Mađarskom, koja više ne krije razočaranje politikom EU i gleda na vrata. To je takođe nasleđe Borozua, koje je pripalo njegovim zamenicima.

Naravno nije on sam za sve kriv. Ako se polazi od toga da nema loših ljudi, ima loših okolnosti. Barozu je 2003. godine podržao intervenciju SAD u Britaniju i Irak, bez obzira na protivljenje Francuske i Nemačke. Tada su očigledno u Vašingtonu i rešili ko im je potreban na čelu evropske birokratije. Mada pravu slavu proamerički političar je stekao posle reizbora.

Pre toga Moskva je smatrala Barozua razumnim i odmerenim čovekom. Ovde nisu mogli ni da pomisle da će za pet godina on prekršiti diplomatsku etikeciju objavljivanjem telefonskog razvogova sa Putinom. Pri tome u izokrenutom vidu. Samo pretnja od objavljivanja čitavog dijaloga bez redakcije naterala je Barozua da povuče reči o tome da mu je ruski predsednik tobože pretio da će za nekoliko nedelja zauzeti mal te ne sve prestonice Istočne Evrope.

Ulogu ličnosti u istoriji i ulogu Barozua za Glas Rusije ocenio je politikolog Aleksej Piljko:

- S jedne strane teško je izraziti nekakvu negativnost na njegov račun. Ali sa druge strane, u njegovo vreme politika EU je postala više proamerička. U tom pogledu Barozu, naravno, nije uspeo da odbrani evropske interese. Ali Barozu ne spada u jastrebove. On je činio sve što je mogao. I u principu ostavio je posle sebe neustralne utiske.

Politika EU može da zavisi od predsednika Evropske komisije u određenoj meri. Ali ne treba preuveličavati njegov značaj. Postojali su i uvereniji političari među Barozuovim prethodnicima, koji su u većoj meri branili evropske interese. Za vreme Barozua evropska politika je postala više proamerička, nego što je bila ranije. Za sada se ne vidi formula koja će omogućiti EU da se oslobodi preterane zavisnosti od Vašingtona i da postane nezavisni faktor. Ista ona treća sila o kojoj je sanjao još Šarl de Gol.

Zasluga Barozua je u tome što je on u izvesnom smislu pretekao vreme. On je počeo da služi Vašingtonu još pre nego što je to potpisala čitava EU.


Mihajil Šejkman,