Барозуово наслеђе

Првог новембра ступио је на дужност тим новог шефа Европске комисије Јункера. Барозу је оставио ЕУ у складу са правилником, али у растављеном стању. Званично антируском, геополитички безвољном, економски депресивном.

Жозе Мануел Барозу вероватно више од осталих треба да захвали трилатералној комисији за гас у формату Русија-Украјина-ЕУ. После непрекидних преговора и скоро шест месеци кијевских хирева они су се ипак договорили. И чак и за Барозуа више није важно што је договор ипак постигнут под условима Москве. Најважније је да се Европа сада неће смрзавати. Да су чекали још мало, најакутнијим проблемом ЕУ морали би да се баве други људи.

Од првог новембра ступио је на дужност тим новог шефа Европске комисије Жан-Клода Јункера. А пошто се памти последње, и Барозу треба да се памти по том успеху. Не по томе да је управо у његово време Запад подстицао Украјину на антируска дејства. И да је у његово време створена ситауција када сваки нови споразум о гасу није уопште осигуран од рецидива за годину дана.

Барозу је оставио ЕУ у растављеном стању. Званично антируском, геополитички безвољном, економски депресивном. Чије чланице се не друже међу собом.

Скандал око Британије која одбија да се потчињава финансијским и миграционим правилима ЕУ, претећи иступањем. Конфликт са Мађарском, која више не крије разочарање политиком ЕУ и гледа на врата. То је такође наслеђе Борозуа, које је припало његовим заменицима.

Наравно није он сам за све крив. Ако се полази од тога да нема лоших људи, има лоших околности. Барозу је 2003. године подржао интервенцију САД у Британију и Ирак, без обзира на противљење Француске и Немачке. Тада су очигледно у Вашингтону и решили ко им је потребан на челу европске бирократије. Мада праву славу проамерички политичар је стекао после реизбора.

Пре тога Москва је сматрала Барозуа разумним и одмереним човеком. Овде нису могли ни да помисле да ће за пет година он прекршити дипломатску етикецију објављивањем телефонског развогова са Путином. При томе у изокренутом виду. Само претња од објављивања читавог дијалога без редакције натерала је Барозуа да повуче речи о томе да му је руски председник тобоже претио да ће за неколико недеља заузети мал те не све престонице Источне Европе.

Улогу личности у историји и улогу Барозуа за Глас Русије оценио је политиколог Алексеј Пиљко:

- С једне стране тешко је изразити некакву негативност на његов рачун. Али са друге стране, у његово време политика ЕУ је постала више проамеричка. У том погледу Барозу, наравно, није успео да одбрани европске интересе. Али Барозу не спада у јастребове. Он је чинио све што је могао. И у принципу оставио је после себе неустралне утиске.

Политика ЕУ може да зависи од председника Европске комисије у одређеној мери. Али не треба преувеличавати његов значај. Постојали су и уверенији политичари међу Барозуовим претходницима, који су у већој мери бранили европске интересе. За време Барозуа европска политика је постала више проамеричка, него што је била раније. За сада се не види формула која ће омогућити ЕУ да се ослободи претеране зависности од Вашингтона и да постане независни фактор. Иста она трећа сила о којој је сањао још Шарл де Гол.

Заслуга Барозуа је у томе што је он у извесном смислу претекао време. Он је почео да служи Вашингтону још пре него што је то потписала читава ЕУ.


Михајил Шејкман,