Zašto je presušio Južni tok

Na dugu, zamršenu i protivrečnu istoriju gasovoda Južni tok postavljena je tačka, ili u najmanju ruku tri tačke. Rusija je izjavom Vladimira Putina poslala iz Turske glasan pozdrav EU: ne želite Južni tok? Znači, tako će i biti.

Mi ćemo sarađivati sa onima koji to hoće.

U druga, mirnija vremena takva vest bi bila seznacija ako ne svetskih, onda evropskih razmera. Ali od 2014. godine živimo u vremena koja mogu da se nazovu bilo kako, samo ne mirnim. Da, vest koju je Vladimir Putin objavio u Turskoj krajnje je važna. Ali uz svu svoju mogućnost ona će biti samo fragment jedne zajedničke slike – borbe za preraspodelu sfera uticaja i promena pravila igre u svetskoj geopolitici.

Posmatrajući poslednjih dana nagli skok kursa rublje u odnosu na svetske valute, pokušavam da nađem za sebe odgovor: šta je bilo uzrok tako dramatičnih događaja? Pad cena nafte? Kriza u Ukrajini? Politička i ekonomska konfrontacija Rusije i Zapada? Sirijska kriza koja je u ruskoj društvnoj svesti otišla u drugi plan, ali nikuda nije nestala? Ispravan odgovor, sa moje tačke gledišta, sledeći je: i jedno, i drugo, i treće, i četvrto.

Svetska politika nikada nije nešto statično. Borba za preraspodelu sfera uticaja vodi se uvek i svugde. Ali dešavaju se momenti kada se ova borba naglo zaoštrava. Tako se desilo 1914. godine, kada je započeo Prvi svetski rat. Tako se desilo i 2014. godine, kada se postavilo pitanje da li Rusija može sebi da dozvoli da sprovodi zaista nezavisnu spoljnu politiku? Da li smo mi samodovoljni centar moći svetskih razmera?

Nešto više, na primer, pomenuo sam uticaj građanskog rata u Siriji na kolebanje kursa rublje. Kako to funkcioniše u praksi? Stav Rusije i Saudijske Arabije povodom dešavanja u Siriji dijametralno su suprotni. U saudijskoj prestonici Er-Rijadu sanjaju o padu režima predsednika Bašara Asada. Moskva smatra takvu perspektivu štetnom i opasnom.

Kraljevina Saudijska Arabija je vodeća naftna sila sveta i najuticajniji član naftnog kartela OPEK-a. Na naedavnom samitu OPEK-a u Beču saudijci su odigrali vodeću ulogu u blokiranju predloga da se smanji obim esploatacije nafte i samim tim da se doprinese povećanju svetskih cena crnog zlata.

Ne tvrdim da kada zauzimaju takav stav, Saudijci se rukovode samo željom da nateraju Moskvu da promeni svoj stav o Siriji. Ali to da je takva želja potkrepljena američkom molbom da se „pomogne u kažnjavanju Rusije“, očigledno je i van svake sumnje.

Sada o Južnom toku. Ruski gas je vrlo potreban Evropi. Zašto je tada Evropska komisija tako vatreno istupala protiv ruskog gasovoda? Ne samo zbog pritiska od strane SAD i drugih političkih razloga. Suočili smo se sa večitim konfliktom kupca i prodavca.

EU sebe vidi u ulozi kupca-diktatora, koji može da postavlja po sebe povoljne cene i pravila igre na tržištu. Zvanično Moskvi takav stav kategorički nije odgovarao. Rusija ga je razmatrala kao predlog da dobrovoljno pristane da bude pretvorena u „sirovinski dodatak“.

Spoljnopolitički krugovi EU jasno su videli gnev Moskve, ali bili su sigurni da Rusija neće moći od njih da se odvoji. Izjave Vladimira Putina u Turskoj su pokazale da je ovaj proračun bio pogrešan. Naravno, gasno zbližavanje Rusije i Turske može da nosi potencijalne rizike za našu zemlju. Turska je država u usponu, sa sopstvenim političkim dnevnim redom.

Ali za Rusiju bi bilo krajnje nerazumno da se pomiri sa gasnom ucenom od strane Evropske komisije. Moskva je primorana da igra onim kartama koje ima. U aktualnim okolnostima gasno zbližavanje sa Turskom je najrazumnije što može da uradi naša zemlja.

Uveren sam da će evropljani pravilno oceniti smisao dešavanja i da će se posle izvesnog vremena ispostaviti da političkih, ekonomskih, pravnih i tehnoloških prepreka za isporuku ruskog gasa u Evropu mnogo je manje nego što se činilo ranije.

Zato ne bih govorio o Južnom toku isključivo u prošlom vremenu. Gasovodi nisu ljudi. Oni mogu odjednom da vasrksnu i započnu novi život čak posle vrlo značajnog vremenskog perioda posle zatvaranja projekta.

Situacija oko Južnog toka ne može se razmatrati odvojeno od svega što se dešava oko naše zemlje. Osobenost tekućeg političkog momenta je u tome što Rusija i Zapad više ne mogu da završe svoju konfrontaciju prijateljskim nerešenim rezultatom. Neko će na kraju morati da popusti i da prizna da nije bio u pravu.

To znači da nas očekuje još mnogo dramatičnih spoljnopolitičkih poteza i neočekivanih vesti – poput vesti o odustajanju Rusije od projekta Južni tok. Nestandardna vremena zahtevaju nestandardna rešenja. Svet se pokrenuo.

Mihail Rostovski,