Rusija podržala globalni infrastrukturni projekat Kine

Rusija je podržala globalni infrastrukturni projekt Kine, odnosno postaće deo Azijske banke infrastrukturnih investicija (ABII), zajedno sa 40 država Azije, Evrope, Okeanije i Latinske Amerike.

U intervjuu za Sputnjik, ruski eksperti su odluku Moskve ocenili kao odličan korak i dobar mehanizam jačanja strateškog partnerstva sa Kinom. Oni smatraju da ovde takođe figurira i određena doza političkih interesa, ali glavni je pragmatizam i uzajamna korist.

Neke pojedinosti koje su prethodile odluci Moskve da pristupi AIIB, izneo je prvi potpredsednik Rusije Igor Šuvalov. U kuloarima ekonomskog foruma u Boao na jugu Kine, on je konstatovao da se ovo pitanje vrlo detaljno razmatralo na sastanku sa predsednikom Vladimirom Putinom. Konkretno, pitanje je bilo kako će se učešće u ABII kombinovati sa ostalim formatima u kojima Rusija učestvuje, poput Razvojne banke BRIKS, ŠOS i Evroazijske razvojne banke. Tokom sastanka su izneti zaključci da ove institutcije neće konkurisati projektima ABII niti smetati jedni drugima. ABII će stvarati dopunske mogućnosti za razvoj, uveren je Igor Šuvalov:

Naši kineski partneri su nam mnogo puta predlagali da učestvujemo u radu ove banke, osnivačkim kapitalom. Inicijalno smo prihvatili ideju i prema projektu se odnosimo veoma pažljivo. Smatramo da će učešće u kineskom projektu dati mogućnost razvoja transportne infrastrukture u Rusiji.

– Stupanje Rusije u AIIB je konkretni korak u azijskoj politici Rusije i u razviju veza sa Kinom – govori profesor Moskovskog državnog fakulteta za međunarodne odnose Viktor Šumski:

Glavni infrastrukturni projekti Rusije su usredsređeni na azijski deo, na Dalekom istoku i Sibiru. Oni se tiču ne smo Rusije i čitave Azije, s obzirom na to da se radi o lukama i transkontinentalnoj logistici. To su mega projekti. Jedan od glavnih problema je finansiranje. Istovremeno učešće Rusije u ABII se tumači i njenom zaineteresovanošću da utiče na infrastrukturnu bezbednost u ostalom delu Azije. Dakle, radi se na ovakav način, kako bi se spojili azijski i ruski infrastrukturni projekti.

– Čega ima više u odluci Moskve — politike ili komercijalnog pragmatizma? Mišljenje stručnjaka Instituta Dalekog istoka Valerija Kistanova:

Verovatno postoji određeni udeo politike. Rusija i Kina imaju veoma dobre odnose u sferi trgovačko-ekonomskih veza, ali i što se tiče politike. Kina je naš strateški partner i u značajnoj meri predstavlja podršku u situaciji kada se odnosi sa Zapadom zaoštravaju. Politika, takođe, ovde igra svoju ulogu, ali to nije glavno. Osnovni motiv je pragmatizam, kao i za države Azije, za saveznike SAD u Evropi i Aziji. Japan, bez obzira na to, što je najbliži saveznik SAD, takođe razmišlja o tome. Oni koji su pristupili  ABII, odmah ulaze u „glavne tokove". Ovde ipak prevladavaju pragmatični interesi.

– Kina je odobrila odluku Rusije da pristupi ABII i tim povodom su izjavili da je to novi signal otvorenosti i inkluzivnosti projekta. Na forumu u Boao Rusija je potvrdila da je veoma zainteresovana za izgradnju železničkog saobraćaja Peking–Moskva i spremna je da za ovaj projekta izdvoji kredit u visini od 300 milijardi rubalja. Još jedan projekt je modernizacija ruskih luka na Dalekom istoku.