Русија подржала глобални инфраструктурни пројекат Кине

Русија је подржала глобални инфраструктурни пројект Кине, односно постаће део Азијске банке инфраструктурних инвестиција (АБИИ), заједно са 40 држава Азије, Европе, Океаније и Латинске Америке.

У интервјуу за Спутњик, руски експерти су одлуку Москве оценили као одличан корак и добар механизам јачања стратешког партнерства са Кином. Они сматрају да овде такође фигурира и одређена доза политичких интереса, али главни је прагматизам и узајамна корист.

Неке појединости које су претходиле одлуци Москве да приступи АИИБ, изнео је први потпредседник Русије Игор Шувалов. У кулоарима економског форума у Боао на југу Кине, он је констатовао да се ово питање врло детаљно разматрало на састанку са председником Владимиром Путином. Конкретно, питање је било како ће се учешће у АБИИ комбиновати са осталим форматима у којима Русија учествује, попут Развојне банке БРИКС, ШОС и Евроазијске развојне банке. Током састанка су изнети закључци да ове институтције неће конкурисати пројектима АБИИ нити сметати једни другима. АБИИ ће стварати допунске могућности за развој, уверен је Игор Шувалов:

Наши кинески партнери су нам много пута предлагали да учествујемо у раду ове банке, оснивачким капиталом. Иницијално смо прихватили идеју и према пројекту се односимо веома пажљиво. Сматрамо да ће учешће у кинеском пројекту дати могућност развоја транспортне инфраструктуре у Русији.

– Ступање Русије у АИИБ је конкретни корак у азијској политици Русије и у развију веза са Кином – говори професор Московског државног факултета за међународне односе Виктор Шумски:

Главни инфраструктурни пројекти Русије су усредсређени на азијски део, на Далеком истоку и Сибиру. Они се тичу не смо Русије и читаве Азије, с обзиром на то да се ради о лукама и трансконтиненталној логистици. То су мега пројекти. Један од главних проблема је финансирање. Истовремено учешће Русије у АБИИ се тумачи и њеном заинетересованошћу да утиче на инфраструктурну безбедност у осталом делу Азије. Дакле, ради се на овакав начин, како би се спојили азијски и руски инфраструктурни пројекти.

– Чега има више у одлуци Москве — политике или комерцијалног прагматизма? Мишљење стручњака Института Далеког истока Валерија Кистанова:

Вероватно постоји одређени удео политике. Русија и Кина имају веома добре односе у сфери трговачко-економских веза, али и што се тиче политике. Кина је наш стратешки партнер и у значајној мери представља подршку у ситуацији када се односи са Западом заоштравају. Политика, такође, овде игра своју улогу, али то није главно. Основни мотив је прагматизам, као и за државе Азије, за савезнике САД у Европи и Азији. Јапан, без обзира на то, што је најближи савезник САД, такође размишља о томе. Они који су приступили  АБИИ, одмах улазе у „главне токове". Овде ипак превладавају прагматични интереси.

– Кина је одобрила одлуку Русије да приступи АБИИ и тим поводом су изјавили да је то нови сигнал отворености и инклузивности пројекта. На форуму у Боао Русија је потврдила да је веома заинтересована за изградњу железничког саобраћаја Пекинг–Москва и спремна је да за овај пројекта издвоји кредит у висини од 300 милијарди рубаља. Још један пројект је модернизација руских лука на Далеком истоку.