Pet najintrigantnijih ruskih filmova 2017. godine

Koji ruski filmovi imaju najviše šanse za uspeh u svetu? Od pretendenta na „Oskara“ do filmskog stripa o sovjetskim sueperherojima.

1. „Raj“

To je priča o oficiru SS divizije Helmutu koji je došao u koncentracioni logor da obavi istragu korupcionaške afere i naišao tamo na rusku kneginju Olgu, ženu u koju je bio zaljubljen kao mladić. Ona je dospela u logor zato što je stupila u redove francuskog Otpora i za vreme nemačke okupacije Francuske krila je u svojoj kući jevrejsku decu.

Ilustracija: Kinopoisk.ru

Ostvarenje Andreja Končalovskog može se okarakterisati kao glavni ruski „izvozni“ film 2017. godine. On je dobio nagradu za najbolju režiju na filmskom festivalu u Veneciji i ušao u uži izbor za „Oskara“. Nije ni čudo, jer „Raj“ ima poseban tretman i zbog teme Holokausta (prikazane iz neobičnog ugla), i zbog rediteljevog ugleda, a i zbog kvaliteta samog filma. Možda se ovo ostvarenje neće svima dopasti, ali nema sumnje da je to film koji tokom sezone treba da pogledaju svi oni koji prate savremenu kinematografiju.  

2. „Ana Karenjina. Priča o Vronskom“Ovoga puta je jedan od najpoznatijih ruskih romana ekranizovao čuveni reditelj Karen Šahnazarov, poznat u celom svetu po filmu „Careubica“ (1993) sa Malkolmom Mekdauelom.

Ilustracija: Kinopoisk.ru

Kao što se vidi iz naziva, Šahnazarov je snimio „mušku verziju“ klasičnog romana. Glavni junak je Vronski, koji ovde nije prikazan kao podmukli zavodnik, nego kao složena i svestrana ličnost. Sveža interpretacija, ime Lava Tolstoja i večita priča o ljubavi verovatno će biti primećeni i na međunarodnom nivou.

3. „Putovanje u Kinu: Tajna gvozdene maske“

Ilustracija: Kinopoisk.ru

Švarceneger i Džeki Čen igraju uloge u ruskom filmu „Vij-2“

Nastavak ekranizacije Gogoljevog dela „Vij“, koje je očekivano još tokom prošle godine, ali je prikazivanje odloženo iz opravdanih razloga. Naime, kineski partneri u saradnji sa kojima se snima ovaj film toliko su se zagrejali za projekat da su insistirali na doterivanju scenarija i uvećanju budžeta. Na kraju je iz naslova uklonjena reč „Vij“, kao i bilo kakva aluzija na Gogolja, ali se zato pojavila aluzija na Aleksandra Dimu Starijeg. Pored toga, u snimanju „Putovanja u Kinu“ angažovane su i svetske filmske zvezde Džeki Čen (on je i producent filma) i Arnold Švarceneger. Zahvaljujući tim dopunama film Olega Stepčenka u Kini stiče status nacionalnog blokbastera, što će očigledno pobuditi interesovanje za njega i u drugim zemljama.

4. „Branioci“

Ilustracija: Kinopoisk.ru

Ovaj film su njegovi tvorci okarakterisali kao „ruski odgovor na ’Osvetnike’ kompanije Marvel“. To je filmski strip o ljudima sa supersposobnosti ma poreklom iz SSSR-a. Strip je nastao naporedo sa snimanjem. To je priča o grupi sovjetskih superheroja (a među njima i Čoveka Medveda) koji spasavaju zemlju i svet o neminovne apokalipse. Tizer filma je postavljen na internet pre nepunih godinu dana. Sada ima preko 6 miliona pregleda. Gledaoci iz celog sveta pišu razne komentare. Jedni zbijaju ironične šale nad pokušajima ruske filmske industrije da parira Holivudu, dok su drugi uvereni da „holivudski budžet“ sam po sebi nije garancija kvaliteta i ozbiljno očekuju od reditelja Sarika Andreasjana uspešno ostvarenje.

5. „Aritmija“

U Rusiji se reditelj Boris Hlebnjikov smatra za jednog od najvažnijih reditelja 2000-ih. On je postao poznat u svetu zahvaljujući filmovima „Koktebelj“ i „Dug i srećan život“, koji su toplo dočekani na raznim svetskim festivalima. Hlebnjikov je, međutim, 2013. godine iznenada prešao da radi na televiziju i nije snimao filmove, tako da će 2017. biti godina njegovog povratka u svet igranog filma.

Ilustracija: Press Photo

„Aritmija“ je primer rusko-evropske koprodukcije. Fond Eurimages, koji je osnovao Savet Evrope, izdvojio je 120.000 evra za snimanje filma, a finansirale su ga i vlasti nemačkog regiona Severna Rajna – Vestfalija. To znači da priča o lekaru „hitne pomoći“ koji svakodnevno spasava ljudske živote ali je potpuno zapostavio sopstveni život ima dobre izglede ne samo za učešće na evropskim filmskim festivalima, nego i na prikazivanje u inostranstvu.

Aleksandar Nečajev, Ruska reč