Пет најинтригантнијих руских филмова 2017. године

Који руски филмови имају највише шансе за успех у свету? Од претендента на „Оскара“ до филмског стрипа о совјетским суеперхеројима.

1. „Рај“

То је прича о официру СС дивизије Хелмуту који је дошао у концентрациони логор да обави истрагу корупционашке афере и наишао тамо на руску кнегињу Олгу, жену у коју је био заљубљен као младић. Она је доспела у логор зато што је ступила у редове француског Отпора и за време немачке окупације Француске крила је у својој кући јеврејску децу.

Илустрација: Kinopoisk.ru

Остварење Андреја Кончаловског може се окарактерисати као главни руски „извозни“ филм 2017. године. Он је добио награду за најбољу режију на филмском фестивалу у Венецији и ушао у ужи избор за „Оскара“. Није ни чудо, јер „Рај“ има посебан третман и због теме Холокауста (приказане из необичног угла), и због редитељевог угледа, а и због квалитета самог филма. Можда се ово остварење неће свима допасти, али нема сумње да је то филм који током сезоне треба да погледају сви они који прате савремену кинематографију.  

2. „Ана Карењина. Прича о Вронском“Овога пута је један од најпознатијих руских романа екранизовао чувени редитељ Карен Шахназаров, познат у целом свету по филму „Цареубица“ (1993) са Малколмом Мекдауелом.

Илустрација: Kinopoisk.ru

Као што се види из назива, Шахназаров је снимио „мушку верзију“ класичног романа. Главни јунак је Вронски, који овде није приказан као подмукли заводник, него као сложена и свестрана личност. Свежа интерпретација, име Лава Толстоја и вечита прича о љубави вероватно ће бити примећени и на међународном нивоу.

3. „Путовање у Кину: Тајна гвоздене маске“

Илустрација: Kinopoisk.ru

Шварценегер и Џеки Чен играју улоге у руском филму „Виј-2“

Наставак екранизације Гогољевог дела „Виј“, које је очекивано још током прошле године, али је приказивање одложено из оправданих разлога. Наиме, кинески партнери у сарадњи са којима се снима овај филм толико су се загрејали за пројекат да су инсистирали на дотеривању сценарија и увећању буџета. На крају је из наслова уклоњена реч „Виј“, као и било каква алузија на Гогоља, али се зато појавила алузија на Александра Диму Старијег. Поред тога, у снимању „Путовања у Кину“ ангажоване су и светске филмске звезде Џеки Чен (он је и продуцент филма) и Арнолд Шварценегер. Захваљујући тим допунама филм Олега Степченка у Кини стиче статус националног блокбастера, што ће очигледно побудити интересовање за њега и у другим земљама.

4. „Браниоци“

Илустрација: Kinopoisk.ru

Овај филм су његови творци окарактерисали као „руски одговор на ’Осветнике’ компаније Marvel“. То је филмски стрип о људима са суперспособности ма пореклом из СССР-а. Стрип је настао напоредо са снимањем. То је прича о групи совјетских суперхероја (а међу њима и Човека Медведа) који спасавају земљу и свет о неминовне апокалипсе. Тизер филма је постављен на интернет пре непуних годину дана. Сада има преко 6 милиона прегледа. Гледаоци из целог света пишу разне коментаре. Једни збијају ироничне шале над покушајима руске филмске индустрије да парира Холивуду, док су други уверени да „холивудски буџет“ сам по себи није гаранција квалитета и озбиљно очекују од редитеља Сарика Андреасјана успешно остварење.

5. „Аритмија“

У Русији се редитељ Борис Хлебњиков сматра за једног од најважнијих редитеља 2000-их. Он је постао познат у свету захваљујући филмовима „Коктебељ“ и „Дуг и срећан живот“, који су топло дочекани на разним светским фестивалима. Хлебњиков је, међутим, 2013. године изненада прешао да ради на телевизију и није снимао филмове, тако да ће 2017. бити година његовог повратка у свет играног филма.

Илустрација: Press Photo

„Аритмија“ је пример руско-европске копродукције. Фонд Eurimages, који је основао Савет Европе, издвојио је 120.000 евра за снимање филма, а финансирале су га и власти немачког региона Северна Рајна – Вестфалија. То значи да прича о лекару „хитне помоћи“ који свакодневно спасава људске животе али је потпуно запоставио сопствени живот има добре изгледе не само за учешће на европским филмским фестивалима, него и на приказивање у иностранству.

Александар Нечајев, Руска реч