„Rusija smatram veoma dalekovidom zemljom u zaštiti ekologije Arktika“

12.04.2019. god.

Poznati kanadski fotograf, ekolog i morski biolog Pol Niklen, bio je učesnik Međunarodnog arktičkog foruma, koji je održan u Sankt Peterburgu. U ekskluzivnom intervjuu za RIA "SM njuz", on je rekao da političari nužno treba da saslušaju naučnike pre razvoja Arktika, te ukazao na doprinos Rusije u stvaranju morskih zaštićenih područja. Pol se takođe požalio da kanadske vlasti ignorišu dijalog o Arktiku.

Moje prvo pitanje će se odnositi na organizaciju Foruma. Kako biste ocenili sekcije, učesnike, teme i sam nivo organizacije?

- Znate, srećan sam. Voleo bih da ima više ravnoteže. Želeo bih da ima više doprinosa od strane akademske zajednice. Malo je i slično onome što političari mnogo govore - "Naravno, potreban nam je razvoj, potreban nam je napredak i moramo rasti." Ali, takođe je i nama potreban razvoj koji se zasniva na nauci, na činjenicama. Moramo biti oprezni. Želim da napomenem da je organizacija događaja izuzetna, veoma dobra.

- Koje probleme i izazove za razvoj Arktika možete sada označiti? Tu su ekologija, transport, bezbednost. Ili sve zajedno?

- Za mene lično, sva ova pitanja su složena. Postoji osećaj da ljudi misle da imaju stotine dolara ili milijarde godina evolucije. Postoji vreme kada imate zdravu populaciju riba i kitova. Mi smo izvršili veliki pritisak na njih. To kombinujete sa klimatskim promenama, a onda u nekoliko oblasti počinje prekomerni lov. I odjednom ne želite da znate da problem potiče od toga - od činjenice da ga ne razumete, čak i do tolike mere da se više sa njim ne možete nositi.

- Postoji li rešenje?

"Čvrsto verujem da bi svi trebali usporiti, usporiti aktivnosti, jer je moguć kolaps. Ja sam iz Kanade. Lovili smo ribu, a sada smo propali, jer nismo očekivali takve posledice. Mislimo na Barencovo more, pogledajmo njegovo bogatstvo. Moramo biti oprezni. Ali, takođe vidimo i klimatske promene i ne razumemo u potpunosti sa kakvim ćemo se posledicama suočiti. To ne znači da je potrebno zaustaviti istraživanje regiona. Naravno da ne. To znači da treba da se pristupi ovom pitanju sa naučnog stanovišta i da mnogo toga razumete.

- Kako napraviti opšta pravila ribolova za arktičke zemlje, a da se ne našteti okolini? Kako zadržati ovu ravnotežu?

- Mislim da je to posao za vrhunske naučnike širom sveta, a Rusija ima neverovatne naučnike. Znate, kada političari donose konačne odluke, one bi trebalo da se zasnivaju na podacima nauke, na radu naučnika. Ne bi trebalo da se zasnivaju samo na onome što političari žele da vide. Ako je ekosistem nezdrav, onda moramo biti oprezni. Usput, Rusija je veoma dobra u stvaranju posebno zaštićenih prirodnih zona u mnogim oblastima. Vi ste zapravo veoma dalekovida zemlja kada je u pitanju zaštita.

Imate poznate ličnosti, kao što su Slava Fetisov ili Artur Čilingarov, koji govore o morskim zaštićenim područjima, klimatskim promenama i rade prave stvari, što vam daje puno nade za dobar ishod. Nužno je slušati naučnike. Svi političari moraju slušati naučnike.

Radim na forumu od samog početka i razgovarao sam sa političarima, biznismenima, naučnicima iz različitih zemalja. Uglavnom iz Skandinavije. Vi ste prvi Kanađanin na forumu.

- Oh Bože.

Da. Zašto je to tako?

- Ne znam zašto. Ribari, naučnici ... Ne znam zašto je tako slaba zastupljenost Kanade na ovom forumu. I sam sam iznenađen time. Kanada je jedan od najzainteresovanijih igrača u razvoju Severnog ledenog okeana. Činjenica je da su tu Sjedinjene Američke Države i Rusija takođe. Norveška, Island i Kanada nisu i veoma sam iznenađen. Zajedno smo s vama zbog toga veoma iznenađeni.

Izvor
foto: sm-news.ru/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »