„Русија сматрам веома далековидом земљом у заштити екологије Арктика“

12.04.2019. год.

Познати канадски фотограф, еколог и морски биолог Пол Никлен, био је учесник Међународног арктичког форума, који је одржан у Санкт Петербургу. У ексклузивном интервјуу за РИА "СМ њуз", он је рекао да политичари нужно треба да саслушају научнике пре развоја Арктика, те указао на допринос Русије у стварању морских заштићених подручја. Пол се такође пожалио да канадске власти игноришу дијалог о Арктику.

Моје прво питање ће се односити на организацију Форума. Како бисте оценили секције, учеснике, теме и сам ниво организације?

- Знате, срећан сам. Волео бих да има више равнотеже. Желео бих да има више доприноса од стране академске заједнице. Мало је и слично ономе што политичари много говоре - "Наравно, потребан нам је развој, потребан нам је напредак и морамо расти." Али, такође је и нама потребан развој који се заснива на науци, на чињеницама. Морамо бити опрезни. Желим да напоменем да је организација догађаја изузетна, веома добра.

- Које проблеме и изазове за развој Арктика можете сада означити? Ту су екологија, транспорт, безбедност. Или све заједно?

- За мене лично, сва ова питања су сложена. Постоји осећај да људи мисле да имају стотине долара или милијарде година еволуције. Постоји време када имате здраву популацију риба и китова. Ми смо извршили велики притисак на њих. То комбинујете са климатским променама, а онда у неколико области почиње прекомерни лов. И одједном не желите да знате да проблем потиче од тога - од чињенице да га не разумете, чак и до толике мере да се више са њим не можете носити.

- Постоји ли решење?

"Чврсто верујем да би сви требали успорити, успорити активности, јер је могућ колапс. Ја сам из Канаде. Ловили смо рибу, а сада смо пропали, јер нисмо очекивали такве последице. Мислимо на Баренцово море, погледајмо његово богатство. Морамо бити опрезни. Али, такође видимо и климатске промене и не разумемо у потпуности са каквим ћемо се последицама суочити. То не значи да је потребно зауставити истраживање региона. Наравно да не. То значи да треба да се приступи овом питању са научног становишта и да много тога разумете.

- Како направити општа правила риболова за арктичке земље, а да се не наштети околини? Како задржати ову равнотежу?

- Мислим да је то посао за врхунске научнике широм света, а Русија има невероватне научнике. Знате, када политичари доносе коначне одлуке, оне би требало да се заснивају на подацима науке, на раду научника. Не би требало да се заснивају само на ономе што политичари желе да виде. Ако је екосистем нездрав, онда морамо бити опрезни. Успут, Русија је веома добра у стварању посебно заштићених природних зона у многим областима. Ви сте заправо веома далековида земља када је у питању заштита.

Имате познате личности, као што су Слава Фетисов или Артур Чилингаров, који говоре о морским заштићеним подручјима, климатским променама и раде праве ствари, што вам даје пуно наде за добар исход. Нужно је слушати научнике. Сви политичари морају слушати научнике.

Радим на форуму од самог почетка и разговарао сам са политичарима, бизнисменима, научницима из различитих земаља. Углавном из Скандинавије. Ви сте први Канађанин на форуму.

- Ох Боже.

Да. Зашто је то тако?

- Не знам зашто. Рибари, научници ... Не знам зашто је тако слаба заступљеност Канаде на овом форуму. И сам сам изненађен тиме. Канада је један од најзаинтересованијих играча у развоју Северног леденог океана. Чињеница је да су ту Сједињене Америчке Државе и Русија такође. Норвешка, Исланд и Канада нису и веома сам изненађен. Заједно смо с вама због тога веома изненађени.

Извор
фото: sm-news.ru/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »