RT: Nikome ničim ne pretimo, ali čujemo pretnje na svoj račun - Lavrov

22.01.2022. god.

Nemački ministar spoljnih poslova Analena Berbok je iskoristila svoj prvi službeni put u Moskvu, ranije ove nedelje, da dovede u pitanje motive koji stoje iza navodnog gomilanja ruskih trupa blizu granice sa susednom Ukrajinom.

Govoreći na sastanku u Moskvi zajedno sa svojim ruskim kolegom Sergejem Lavrovom, ona je navela da je veliki kontingent trupa poslat u regione oko granice sa Ukrajinom. Ona je ustvrdila da je "teško ne videti takve postupke kao pretnju".

„Poslednjih nedelja, više od sto hiljada ruskih vojnika i vojne opreme koncentrisano je u blizini Ukrajine bez očiglednog razloga“, rekla je ona.

Suprotstavljajući se navodima o gomilanju trupa, Lavrov je naglasio da Moskva neće praviti ustupke za vojna kretanja na svojoj teritoriji i da Rusija nije učestvovala ni u kakvoj aktivnosti koja bi se mogla smatrati izgovorom za rasplamsavanje sukoba.

On je takođe rekao da je ruska strana objasnila da „eskalacija sada dolazi iz usta mnogih zapadnih političara“. Prema njegovim rečima, država samo održava „sopstvene trupe na sopstvenoj teritoriji i sprovodi neophodne mere borbene obuke, što sve zemlje rade“. On je dodao da Rusija „ne može da prihvati bilo kakve zahteve u vezi sa našim oružanim snagama na sopstvenom tlu“.

„Nikome ničim ne pretimo, ali čujemo pretnje na svoj račun. Nadam se da sve ovo odražava samo neke emocije koje izazivaju određene snage u taboru zapadnih zemalja“, rekao je Lavrov.

On je nastavio i dodao da će se Moskva „voditi konkretnim koracima, konkretnim akcijama, a u zavisnosti od toga koje konkretne korake budu preduzeli naši partneri. Mi ćemo, naravno, odrediti našu reakciju“.

Uprkos optužbama da Moskva jača svoje snage na granici sa Ukrajinom, za šta su brojni zapadni lideri poslednjih meseci insistirali da je prethodnica navodnoj invaziji, Lavrov je razgovore sa novim nemačkim diplomatom nazvao „korisnim“. ”

Obraćajući se novinarima, Lavrov je rekao da se tokom razgovora govorilo o nekoliko pitanja koja su i dalje „predmet razilaženja u našim stavovima“, ali je ostala nada da dve strane „mogu postepeno da krenu napred i prevaziđu ove razlike za dobro naših naroda i za dobrobit zadataka sa kojima se međunarodna zajednica suočava u različitim kriznim tačkama sveta“.

Još jedno sporno pitanje bilo je zatvaranje Jutjub kanala RT DE-a na nemačkom jeziku, što je potez za koji su moskovski zvaničnici rekli da je politička odluka, a koji je Lavrov opisao kao „neprijatnu situaciju“. Međutim, Berbokova je insistirala da se Berlin nije mešao u spor, te je dodala da „RT DE radi u Nemačkoj i emituje preko interneta“.

Ruski savez novinara je takođe pisao Berbokovoj uoči pregovora, osuđujući taj potez protiv RT-a, navodeći da to dovodi do „diskriminacije i stigmatizacije naših kolega“ u zemlji, pozivajući je da podrži mere za zaštitu novinara koji tamo rade.

Dve strane su takođe razgovarale o saradnji u oblasti energetike, uključujući kontroverzni gasovod "Severni tok 2", koji je Berlin nastavio da podržava uprkos američkim sankcijama. Lavrov je kritikovao pokušaje politizacije gasovoda, nazivajući ga „najvećim komercijalnim poduhvatom u poslednjoj deceniji“. On je takođe dodao da je projekat usmeren na obezbeđivanje energetske bezbednosti na celom evropskom kontinentu, kao i u Nemačkoj.

„Skrenuli smo pažnju našim nemačkim kolegama na kontraproduktivnost pokušaja politizacije ovog projekta“, rekao je ruski diplomata.

"Severni tok 2" je završen u septembru, ali tek treba da bude sertifikovan. Odobrenje projekta je suspendovano sredinom novembra od strane nemačke Savezne agencije zbog regulatornog pitanja. Kijev je, međutim, preuzeo zasluge za kašnjenje, saopštivši da je njegova bojazan da bi Moskva mogla da mu uskrati milijarde dolara tranzitnih taksi igrala odlučujuću ulogu.

Izvor: RT

Izvor
Tanjug
foto: © Sputnik / Alexey Maishev / RT/ vostok.rs

Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost

PREDHODNA NOVOST

SLEDEĆA NOVOST

NOVOSTI IZ RUBRIKE

Kuda ide Evropa: kako je Ukrajina uspela da stvori špijunsku mrežu u EU?

Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...

Mali manifest srpske pobede — Kršljanin

Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...

Kuda ide Srbija: u šta se pretvaraju ukrajinski «prijatelji»?

Autor: Milan Petrović...

Sergej Korotkih-Bocman: istorija izdajnika

Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...

Sloboda govora po meri Zapada: beloruski mediji nestali sa Jutjuba

Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...

„Mađarski majdan“ kao poslednja nada Evrope i Ukrajine?

Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...

Ostale novosti iz rubrike »