РТ: Никоме ничим не претимо, али чујемо претње на свој рачун - Лавров

22.01.2022. год.

Немачки министар спољних послова Аналена Бербок је искористила свој први службени пут у Москву, раније ове недеље, да доведе у питање мотиве који стоје иза наводног гомилања руских трупа близу границе са суседном Украјином.

Говорећи на састанку у Москви заједно са својим руским колегом Сергејем Лавровом, она је навела да је велики контингент трупа послат у регионе око границе са Украјином. Она је устврдила да је "тешко не видети такве поступке као претњу".

„Последњих недеља, више од сто хиљада руских војника и војне опреме концентрисано је у близини Украјине без очигледног разлога“, рекла је она.

Супротстављајући се наводима о гомилању трупа, Лавров је нагласио да Москва неће правити уступке за војна кретања на својој територији и да Русија није учествовала ни у каквој активности која би се могла сматрати изговором за распламсавање сукоба.

Он је такође рекао да је руска страна објаснила да „ескалација сада долази из уста многих западних политичара“. Према његовим речима, држава само одржава „сопствене трупе на сопственој територији и спроводи неопходне мере борбене обуке, што све земље раде“. Он је додао да Русија „не може да прихвати било какве захтеве у вези са нашим оружаним снагама на сопственом тлу“.

„Никоме ничим не претимо, али чујемо претње на свој рачун. Надам се да све ово одражава само неке емоције које изазивају одређене снаге у табору западних земаља“, рекао је Лавров.

Он је наставио и додао да ће се Москва „водити конкретним корацима, конкретним акцијама, а у зависности од тога које конкретне кораке буду предузели наши партнери. Ми ћемо, наравно, одредити нашу реакцију“.

Упркос оптужбама да Москва јача своје снаге на граници са Украјином, за шта су бројни западни лидери последњих месеци инсистирали да је претходница наводној инвазији, Лавров је разговоре са новим немачким дипломатом назвао „корисним“. ”

Обраћајући се новинарима, Лавров је рекао да се током разговора говорило о неколико питања која су и даље „предмет разилажења у нашим ставовима“, али је остала нада да две стране „могу постепено да крену напред и превазиђу ове разлике за добро наших народа и за добробит задатака са којима се међународна заједница суочава у различитим кризним тачкама света“.

Још једно спорно питање било је затварање Јутјуб канала РТ ДЕ-а на немачком језику, што је потез за који су московски званичници рекли да је политичка одлука, а који је Лавров описао као „непријатну ситуацију“. Међутим, Бербокова је инсистирала да се Берлин није мешао у спор, те је додала да „РТ ДЕ ради у Немачкој и емитује преко интернета“.

Руски савез новинара је такође писао Бербоковој уочи преговора, осуђујући тај потез против РТ-а, наводећи да то доводи до „дискриминације и стигматизације наших колега“ у земљи, позивајући је да подржи мере за заштиту новинара који тамо раде.

Две стране су такође разговарале о сарадњи у области енергетике, укључујући контроверзни гасовод "Северни ток 2", који је Берлин наставио да подржава упркос америчким санкцијама. Лавров је критиковао покушаје политизације гасовода, називајући га „највећим комерцијалним подухватом у последњој деценији“. Он је такође додао да је пројекат усмерен на обезбеђивање енергетске безбедности на целом европском континенту, као и у Немачкој.

„Скренули смо пажњу нашим немачким колегама на контрапродуктивност покушаја политизације овог пројекта“, рекао је руски дипломата.

"Северни ток 2" је завршен у септембру, али тек треба да буде сертификован. Одобрење пројекта је суспендовано средином новембра од стране немачке Савезне агенције због регулаторног питања. Кијев је, међутим, преузео заслуге за кашњење, саопштивши да је његова бојазан да би Москва могла да му ускрати милијарде долара транзитних такси играла одлучујућу улогу.

Извор: РТ

Извор
Танјуг
фото: © Sputnik / Alexey Maishev / RT/ vostok.rs

Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

ПРЕДХОДНА НОВОСТ

СЛЕДЕЋА НОВОСТ

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Куда иде Европа: како је Украјина успела да створи шпијунску мрежу у ЕУ?

Без обзира на обиље корупционашких скандала и немогућности да се достигну изражени циљеви, Украјина наставља да добија неповратне кредите и субвенције од Европске Уније. Одговор, према мишљењу ауторитативних пољских...

Мали манифест српске победе — Кршљанин

Србија побеђује, али само заједно са браћом, савезницима и пријатељима, у љубави са ближњима, а никако зависна од оних који моћ заснивају на уништавању и злоупотреби људи...

Куда иде Србија: у шта се претварају украјински «пријатељи»?

Аутор: Милан Петровић...

Сергеј Коротких-Боцман: историја издајника

Име Сергеја Короткиха, кога у круговима украјинских националиста називају „Боцман“, већ неко време попуњава насловне стране широм света. Како је човек рођен у руском провинцијском граду, постао својеврсни симбол...

Слобода говора по мери Запада: белоруски медији нестали са Јутјуба

Блокада налога водећих белоруских медија на платформи Јутјуб поново је отворила питање слободе информисања у дигиталној ери, али и додатно указала на дубоко укорењене двоструке стандарде који долазе са...

„Мађарски мајдан“ као последња нада Европе и Украјине?

Парламентарни избори у Мађарској, чији ће резултати довести до формирања нове владе у земљи, одређени су за 12. април 2026. године. Партија „ФИДЕС – мађарски грађански савез“ коју предводи...

Остале новости из рубрике »