Tragom najhrabrijeg Holanđanina - Viljem Barenc

U Arhangelsk se vratila ekspedicija koja je tragala za karavelom Viljema Barenca. Pre više od 4 veka brod čuvenog holandskog putnika potonuo je u okolini arhipelaga Nova Zemlja. Karavelu učesnici ekspedicije nisu našli, ali prema pronađenim odlomcima brodskih rebara utvrđeno je mesto njenog potonuća.

Kraj septembra nije najbolje vreme za putovanje severnim morima. Posada naučno-istraživačkog broda Aladin tragom najhrabrijeg Holanđanina, kako Barenca zovu u domovini, borila se sa hladnim i jakim burama. Istraživači su radili kako treba samo nekoliko dana za sve tri nedelje pohoda, govorila je za Glas Rusije koordinator ekspedicije Marija Smoljjaninova.

- Tamo gde se pretpostavljalo da je karavela, nažalost, nisu je našli. Oni su našli u drugom mestu, u regionu obalske linije, delove brodskih rebara. Očigledno je da su ovi fragmenti sa vrlo starog broda. Ipak kako bi bilo dokazano da su upravo iz 16. veka bili uzeti uzorci. A kasnije će biti izvršena ugljenična analiza.

Viljem Barenc, rođen u Amsterdamu, od 1594. do 1597. godine izvršio je tri plovidbe artičkim morima. On je sanjao da nađe severni pomorski prolaz iz Evrope u Indiju i Kinu. Za vreme poslednje ekspedicije karavela Markurij je dospela u ledeno zarobljeništvo u regionu Nove Zemlje. Mornari su morali da naprave na obali zimovnik i da provedu u njemu skoro godinu dana. Kući se posada vratila bez svog kapetana. Barenc se teško razboleo i umro na obali mora, koje sada nosi njegovo ime. San tog čoveka nije se ostvario, ali vek kasnije niko ga ne smatra neuspešnim, ističe rukovodilac ekpedicije tragom Barenca, istoričar i pustolov Dmitrij Kravčenko. On se divi ličnosti legendarnog moreplovca.

- U naše vreme vrlo malo je ostalo ljudi koji posvećuju svoj život nečemu što ne miriše novce, što preti smrću, donosi teškoće. Vrlo teško je drvenim brodom ploviti na Arktik, shvatati koliko je to opasno i ipak se vraćati još jednom. Barenc ništa nije otkrio. Njemu pripisuju otkriće Špicbergena, ali videvši ova ostrva, on je rešio da je to istočna obala Grenlanda. Nije to ubrajao u geografska otkrića. Ipak ovaj čovek je organizovao tri ekspedicije.

Već 12 godina Dmitrij Kravčenko vrši istraživanja u oblasti zimovanja i mesta potonuća karavele Merkurij. Za to vreme tamo je bilo skupljeno i proučeno preko 2500 relikvija holandske ekspedicije – oružje, posuđe, obuća, keramika. Kolekcija je predata na čuvanje u muzeje Rusije.

Rezultatima akuelne ekspedicije njen rukovodilac je zadovoljan. Pošlo je za rukom da se izvrši geofizičko snimanje na dva kvadratna kilometra u regionu potonuća broda i da se odredi mesto njegovog večnog pristaništa. Veliki uspeh bilo je to što su pronađeni elementi podvodnog dela trupa Merkurij. Mi ćemo učiniti sve, podvukao je Dmitrij Kravčenko, što od nas zavisi, kako bi smo 2013. završili rad. On je potreban za pravilno razumevanje epohe Velikih geografskih otkrića.