Трагом најхрабријег Холанђанина - Виљем Баренц

У Архангелск се вратила експедиција која је трагала за каравелом Виљема Баренца. Пре више од 4 века брод чувеног холандског путника потонуо је у околини архипелага Нова Земља. Каравелу учесници експедиције нису нашли, али према пронађеним одломцима бродских ребара утврђено је место њеног потонућа.

Крај септембра није најбоље време за путовање северним морима. Посада научно-истраживачког брода Аладин трагом најхрабријег Холанђанина, како Баренца зову у домовини, борила се са хладним и јаким бурама. Истраживачи су радили како треба само неколико дана за све три недеље похода, говорила је за Глас Русије координатор експедиције Марија Смољјанинова.

- Тамо где се претпостављало да је каравела, нажалост, нису је нашли. Они су нашли у другом месту, у региону обалске линије, делове бродских ребара. Очигледно је да су ови фрагменти са врло старог брода. Ипак како би било доказано да су управо из 16. века били узети узорци. А касније ће бити извршена угљенична анализа.

Виљем Баренц, рођен у Амстердаму, од 1594. до 1597. године извршио је три пловидбе артичким морима. Он је сањао да нађе северни поморски пролаз из Европе у Индију и Кину. За време последње експедиције каравела Маркуриј је доспела у ледено заробљеништво у региону Нове Земље. Морнари су морали да направе на обали зимовник и да проведу у њему скоро годину дана. Кући се посада вратила без свог капетана. Баренц се тешко разболео и умро на обали мора, које сада носи његово име. Сан тог човека није се остварио, али век касније нико га не сматра неуспешним, истиче руководилац екпедиције трагом Баренца, историчар и пустолов Дмитриј Кравченко. Он се диви личности легендарног морепловца.

- У наше време врло мало је остало људи који посвећују свој живот нечему што не мирише новце, што прети смрћу, доноси тешкоће. Врло тешко је дрвеним бродом пловити на Арктик, схватати колико је то опасно и ипак се враћати још једном. Баренц ништа није открио. Њему приписују откриће Шпицбергена, али видевши ова острва, он је решио да је то источна обала Гренланда. Није то убрајао у географска открића. Ипак овај човек је организовао три експедиције.

Већ 12 година Дмитриј Кравченко врши истраживања у области зимовања и места потонућа каравеле Меркуриј. За то време тамо је било скупљено и проучено преко 2500 реликвија холандске експедиције – оружје, посуђе, обућа, керамика. Колекција је предата на чување у музеје Русије.

Резултатима акуелне експедиције њен руководилац је задовољан. Пошло је за руком да се изврши геофизичко снимање на два квадратна километра у региону потонућа брода и да се одреди место његовог вечног пристаништа. Велики успех било је то што су пронађени елементи подводног дела трупа Меркуриј. Ми ћемо учинити све, подвукао је Дмитриј Кравченко, што од нас зависи, како би смо 2013. завршили рад. Он је потребан за правилно разумевање епохе Великих географских открића.