Deda Dobri - pravednik iz Bajlova

Njegovo ime je Dobri ( Dobre-na bugarskom) i naizgled je veoma čudan ( za neke ) ali u pitanju je jedna interesantna ličnost koju poznaje cela Bugarska.

Verovatno vam izgleda da je prosjak ili Jurodiv?!
Sigurno je i jedno i drugo ali pored svega krasi ga nešto što retko ko ima danas na ovome svetu - plemenita ličnost!

Naime, radi se o jednom starcu iz Bugarske, koji je puki siromah, a darivao je Bugarskoj Pravoslavnoj Crkvi preko 20 000 evra. Svaki dan stoji u hramu i prosi, ali ne za sebe, već sve skuplja i daje Crkvi. Najveći je darodavac Crkve u poslednjih nekoliko decenija, kao pojedinac. I to, pešači nekoliko kilometara do Crkve, a onda i nazad. Zovu ga Pravednik iz Bajlova.



Verovali ili ne ovaj dekica je ušao u 99. godinu svoga života a izgleda dosta mlađe!

Blagodat Božija diše svuda pa i kod deke Dobre!

Evo i jednog vrlo poučnog snimka kao primer kako svi možemo čistim srcem ugoditi Gospodu ne grabeći samo za sebe.

Snimak je napravljen 2010.g. kada je deka Dobri imao 96.godine!


https://www.youtube.com/watch?v=2y-anwl8JrY



Transkript razgovora :

Novinar:

- Veliki Pravoslavni hram Bugarske (misli se na patrijaršijski hram Svetog Aleksandra Nevskog ) konstantno ima problem sa nedostatkom sredstava (novčanih). Za neverovati je da je baš taj hram, u kojem barem jednom mesečno služe svi bugarski mitropoliti, u koji preko cele godine uđe na desetine stranih delegacija veoma visokog ranga, hram koji je simvol ne samo Bugarske Crkve, već i cele Bugarske, e baš taj hram, kao svog najvećeg donatora ima jednog siromašnog starca.



Govori Episkop Tiveriopoljski Tihon, predstojatelj hrama Svetog Aleksandra Nevskog:

- Nisam mogao da verujem, i to jeste za neverovanje, ali najveći donator je deka Dobri (na bugarskom Dobre), onaj što ga svi poznaju, obučen u narodnu nošnju i koji pravi naklon pred svakim, e taj deka Dobri, u toku prošle godine jednostavno je darivao naš hram sa 35 700 leva, a to je oko 20 000 evra. Evo, tu su.

Novinar:

Čovek koji poznaje deku Dobrog, reći će da to prosto nije moguće. On je toliko siromašan i skroman čovek.

Episkop Tihon:

Eto, zato i držim dokumentaciju. To je najveći dar poslednjih decenija... Ovde, za ovaj hram.


Novinar:

Pitao sam se gde bih mogao da pronađem deku Dobrog, da bih ga snimio, i eto, za jedan trenutak baš on tiho ulazi u hram da bi se potpuno posvetio svom molitvenom podvigu.
Mnogi (većina) ga smatraju za običnog prosjaka, a zapravo ovaj devedesetšestogodišnji deka, sa penzijom od 160 leva (oko 80 evra) svaki dan kada ne pada kiša dolazi iz svog sela Bajlovo u glavi grad, da bi sakupljao stotinku (deo jednog leva) po stotinku i lev po lev, i to nikada za sebe!

Episkop Tihon:

Jedan čovek, koji dan za danom prelazi od kuće desetine kilometara i tu prosi od ljudi i klanja im se, skuplja negde po stotinku, negde po lev, a negde po dva...
Baš taj čovek nam je darivao 35 700 leva.

Novinar:

Ubeđen sam da su mnogi stanovnici grada Sofije videli deku Dobrog kako stoji pokraj vrata jednog ili drugog hrama u glavnom gradu. Tako, godina po godina, sa čašom u ruci, on je sakupljao sredstva i davao svojim poznanicima da ih odnesu u banku.

Pre svega, pomagao je oko obnove Elešničkog manastira, a potom u maju mesecu prošle godine otišao je kod službenika koji je odgovoran za finansije u hramu Svetog Aleksandra Nevskog i samo mu je rekao: Dođi da ti dam pare za hram.

Novinar:

Kada sam pitao deku Dobrog zašto je dao novac, on je jednostavno odgovorio:

"Skupljamo za manastir. Za manastire... Izgrađujemo manastire - napuštene.
Uspostavljamo ih... Ne pravimo baš mnogo, ali... Obnavljamo one koji su uništeni, koji su ostavljeni... Propali, rasturili se i niko ne ide u njih... A imaju potrebu za podizanjem i popravljanjem... I tako, popravljamo ih."


Novinar:

Uzalud sam tražio u potvrdama o računima ne bih li pronašao ime nekog poznatog poslovnog čoveka ili gromoglasnog političara da je podario nešto za Patrijaršijski hram... Ne, nije bilo takvih imena. Ime deke Dobrog iz Bajlova i suma koju je podario je kao šamarčina svima naduvanim, samozadovoljnim, uobraženim, sa svojim lažnim dobrotvornim kampanjama, koje su savršeno proračunate kao "korisne" u javnosti. Dokle je došlo naše društvo kada je najveći darodavac među nama jedan iznemogli i siromašni starac?!
I kada nas Crkva za neko vreme pozove da joj predamo svoju leptu da bi se ponovo ustanovilo blagoljepije našeg Patrijaršijskog hrama, ne opravdavajte se da nemate da pomognete, jer deka Dobri iz Bajlova svaki dan pokazuje da je to moguće i ovako tiho napraviti.

Molitveni Hristov vojnik koji svakoga dočekuje sa naklonom i ispraća rečima: RADUJTE SE U GOSPODU!

Stranac u svetu ili istinski svetitelj, kojeg čak i ne primećujemo...
 
Pouke