Početna stranica > Novosti
Kako je bilo
O eksponatima se gensek Hruščov izrazio „biranim rečima“kao što su :
„Sve je ovo smeće! Da. !Treba ga očistiti! Ne možeo prolaziti pored ovog, znate, kao kakv posmtrač, kao kad na obali stoji čovek i gleda: eno, neko pliva, a bilo bi dobro da i on zapliva„.
Porteret varioca
“Zašto je toliko portret obojen“ '-To je varilac, lete iskre. , odgovorio je Žutovski -Izmišljš đavo zna šta. Samo da bi nešto kazao-obrecnuo se gensek.
Hruščov se pravda da ga je razbesnelo spominjanje Staljina
Dana 15. aprila 1971. na poslednjoj proslavi svog rođendana, Nikita Sergejevič se ispovedio slikaru Borisu Žutovskom :“Jesi li još ljut na mene, zbog onog što sam ti rekao kad sam ono upao u Manjež?Tamo su me doveli kao šefa države. I vodaju me po galeriji, pokazuju slike, a jedan od velikih slikara mi šapće na uho :“Staljina nema na njima „. Toliko sam se na njega razbesneo - pa sam počeo da vrištim na vas. A posle toga su ljudi to iskoristili. “
Rekonstrukcija skanadala pola veka kasnije
Pola veka nakon što je Nikita Hručov rasturio izložbu slikara-avangardista u Manježu, ovde su ponovno prozvučale reči genseka: „pederasti“, „ogromne utovljene muve koje se ustremljuju na strvinu“, „ne možemo proći mimo toga“, i eho razbesnelog glasa Nikite Sergejeviča prolama se po paviljonu u kome se održava izložba specijalno priređena povodom ovog događaja od pre 50 godina.
U istom tom Manježu
Istorija razvoja tih zbivanja koji podsećaju na detektiv koji su se tokom protekle polovine veka „okitili „ najmaštovitijim legendama, rekonstrusana je i prikazana pod nazivom „U istom tom Manježu“. Izložbu su pored publike posetili i polički moćnici naših dana, predstavnici vladajućeg vrha Ruske Federacije (RF) Olga Golodec, vice-prmeijerka i Vladimir Medinski, ministar kulture. Oni su izveštače rsukih medija sa ove manifetsacije ubedeili da se ta istorija u ruskoj prestonici ne može ponoviti. Bar zasad.
Senke muškarca i žene u malom paviljonu na trećoj etaži
-To su učesnici one čuvene izložbe u Manjžu čije se senke pod nazivom samog projekta „ U istom tom Manjžu“ kreću oko nas po zidovima i zajedno s njima i mi se osećamo kao da smo bili neposredni učesnici tih događaja, -objašnjava Grigorij Zaslavski, kustos izložbe.
Projekcija sovjetske filmske hronike i Hruščov u njoj
I Vladini predstavnici, Medinski i Golodec, mimoilazeći se sa senkama upućuju se unutra paviljona na čijim zidovima se projektuju kadrovi sovjetske filmske hronike u kojoj se prepoznaju lica članova Politbiroa među kojima i Nikite Hruščova. Duž cele površine zidova postavljene su vitrine u kojima su izloženi artefakti povezani sa izložbom i njenim učesnicima. Tu je i ualaznica za izložbu, a pored nje otkucan na pisaćoj mašini i spisak učesnika, tri varijente vešanja slika ekspozicije (svaki slikar je je tokom godina okačio slike na svoj način). Dalje je još predstavljeno i ostalo što su uradili ti umetnici –značke, etikete, ilustracije za đačke udžbenike, kalendari. . .
U drugoj sali izložbe, u jednoj uskoj odaji shematičmno se ponavlja kačenje naziva slika koje su na različite načine nestale, a u trećoj sali su izložene originali onih sačuvanih slika čliji su autori slikari iz studija Elija Beljutina, kojih je više od desetak ovde predstavljeno. Na jednoj od njih, na slici „Karijera „ Leonida Mečnikova, kao što smo već napisali, olovkom je okruženo mesto na koje je Hručov pljunuo.
Ministar kulture RF Vladimir Medinski izneo je za ruske medije utiske o ovom događaju: -Izložba je inetersantna i poučna, ona pokazuje kako se umentost menja sa vremenom. Ovaj projekat treba propagirati jer istina je -kćer vremena, a ne autoriteta. Mnoge stavri koje su pre 50 godina izgledale škoantne, sada izgledaju čak banalne. Mešanje dežave u slobodu stvaralaštva može biti veliko, užasno i tragično, ali ono s vremnom postaje smešno, pa vlast u očima potomaka počinje da liči na klovna“.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
Pola veka Hruščovljevog pljuvanja u manježu
Pre pola veka, 1. decembra 1962. godine svi članovi Politbiroa tadašnje sovjetske vrhovne valsti, predvođeni prvim sekretarom CK KPSS, Nikitom Seregejevičem Hruščovim, posetili su izložbu „30 godina MOSH“ ( Moskovskiй Soюz hudožnikov, Moskovski savez umetnika) koja se održavala u Manježu. Ova izložba je posle prostačkog nastupa Hruščova rasturena i postala najveći skandal, koji je ovih dana obeležen u istim prostorijima u kojima su odjekivale reči genseka: “To je pederatstija u slikarstvu!. . . Izazivaju li ove slike bilo šta? Treba ih popljuvati ! Eto koja osećanja izazivaju„. I pljunuo je Hruščov na jednu sliku. Na „Karijeru“ Leonida Mečnjikova koja je sada izložena na istom mestu kao pre pola veka i na jojoj je olovkom obeležena „slobodna teritorija pljuvačke“ prvog čoveka sovjetke partije i države.
Kako je bilo
Pošto su članovi Politbiroa tog 1. decembra 1962. pogledali osnovnu ekspoziciju izložbe u Manježu, kritkikujući pri tom slike Roberta Falka, Nikolaja Andronova i Pavla Nikonova komunistički velikodostojnioci su prešli u drugu odaju u kojoj su bili izloženi avangardni radovi stvaralačkog studija Elija Beljutina i slike Ernsta Neizvesnog koje su naterale genseka da plane. I da izrekne tako oštar „esteski sud“ kojim je tokom mnogih godina sovjetaska avangarda bila proterana u podzemlje.
„Birane reči“ genseka
O eksponatima se gensek Hruščov izrazio „biranim rečima“kao što su :
„To je pederastija u slikarstvu !Ja već 10 godina govorima o pederastiji, i šta bi hteli, da im damo orden?“
„Sve je ovo smeće! Da. !Treba ga očistiti! Ne možeo prolaziti pored ovog, znate, kao kakv posmtrač, kao kad na obali stoji čovek i gleda: eno, neko pliva, a bilo bi dobro da i on zapliva„.
„Koga će privući ovo pečenje koje vi želite da prikažete? Ko će poleteti na njega? Ko? Muve koje se ustremljuju na strvinu !One su, znate ogromne, ugojene !One su poletele. “
„Izazivaju li ove slike bilo kakva osećanja? Oseća se potreba da ih geldalac pljune!Eto, ta osećanja izazivaju“.
I forme samoizražavanja su zaista bile nove. Neke slike Borisa Žutovskog Hručov je ovako prokomentarisao:
Porteret varioca
“Zašto je toliko portret obojen“ '-To je varilac, lete iskre. , odgovorio je Žutovski -Izmišljš đavo zna šta. Samo da bi nešto kazao-obrecnuo se gensek.
Autoportret
„Opet ti! –obratio se Hručpv Žutovksom. -Koga si to nalsikao?Neku rugobu!Kako se to desilo:čovek završio sovejstku školu, fakultet, na njega je utrošen narodni novac, jede narodni hleb. A čime on vraća narodu za ta sredstva koj su data za njegovo obrazovanje?Evo, ovakvim autoportretima! Ovom stravom i užasom !. . . Ne može da se gleda. . . Imam poznanika slikara Loktinova. Ako bi se njegov portrt postavio tu, to bi bi ličilo na nešto, a ovo ovde. . . odvratno. “
Hruščov se pravda da ga je razbesnelo spominjanje Staljina
Dana 15. aprila 1971. na poslednjoj proslavi svog rođendana, Nikita Sergejevič se ispovedio slikaru Borisu Žutovskom :“Jesi li još ljut na mene, zbog onog što sam ti rekao kad sam ono upao u Manjež?Tamo su me doveli kao šefa države. I vodaju me po galeriji, pokazuju slike, a jedan od velikih slikara mi šapće na uho :“Staljina nema na njima „. Toliko sam se na njega razbesneo - pa sam počeo da vrištim na vas. A posle toga su ljudi to iskoristili. “
Rekonstrukcija skanadala pola veka kasnije
Pola veka nakon što je Nikita Hručov rasturio izložbu slikara-avangardista u Manježu, ovde su ponovno prozvučale reči genseka: „pederasti“, „ogromne utovljene muve koje se ustremljuju na strvinu“, „ne možemo proći mimo toga“, i eho razbesnelog glasa Nikite Sergejeviča prolama se po paviljonu u kome se održava izložba specijalno priređena povodom ovog događaja od pre 50 godina.
U istom tom Manježu
Istorija razvoja tih zbivanja koji podsećaju na detektiv koji su se tokom protekle polovine veka „okitili „ najmaštovitijim legendama, rekonstrusana je i prikazana pod nazivom „U istom tom Manježu“. Izložbu su pored publike posetili i polički moćnici naših dana, predstavnici vladajućeg vrha Ruske Federacije (RF) Olga Golodec, vice-prmeijerka i Vladimir Medinski, ministar kulture. Oni su izveštače rsukih medija sa ove manifetsacije ubedeili da se ta istorija u ruskoj prestonici ne može ponoviti. Bar zasad.
Senke muškarca i žene u malom paviljonu na trećoj etaži
-To su učesnici one čuvene izložbe u Manjžu čije se senke pod nazivom samog projekta „ U istom tom Manjžu“ kreću oko nas po zidovima i zajedno s njima i mi se osećamo kao da smo bili neposredni učesnici tih događaja, -objašnjava Grigorij Zaslavski, kustos izložbe.
Projekcija sovjetske filmske hronike i Hruščov u njoj
I Vladini predstavnici, Medinski i Golodec, mimoilazeći se sa senkama upućuju se unutra paviljona na čijim zidovima se projektuju kadrovi sovjetske filmske hronike u kojoj se prepoznaju lica članova Politbiroa među kojima i Nikite Hruščova. Duž cele površine zidova postavljene su vitrine u kojima su izloženi artefakti povezani sa izložbom i njenim učesnicima. Tu je i ualaznica za izložbu, a pored nje otkucan na pisaćoj mašini i spisak učesnika, tri varijente vešanja slika ekspozicije (svaki slikar je je tokom godina okačio slike na svoj način). Dalje je još predstavljeno i ostalo što su uradili ti umetnici –značke, etikete, ilustracije za đačke udžbenike, kalendari. . .
-Ovi slikari su predstavljali važan deo kulturne sredine poslednjih godina, -objašnjava kustos. -Tako su Leonid Rabičev i njegova supruga Viktorija Šumelija uradili na primer kalendar sovjetskih železnica, amblem Aeroflota, etiketu za sovjetski šampanjac, grbove i ambleme fabirika. Vera Preobraženska je postala upravnica studija Elija Beljutina , ilsutrovala je veliki broj knjiga, -za udžbenike solfeđa i biologiju, dok je Maja Filipova radila kao dekoraterka u „Mosfilmu „. Na primedbu ruskog ministra kulture Vladimira Medinskog da je reč o vodećim i dobroplaćenim autorima, kustos Zaslavski je odgovrio:-Vodećim da, a dobro plaćenim nikako ne.
U drugoj sali izložbe, u jednoj uskoj odaji shematičmno se ponavlja kačenje naziva slika koje su na različite načine nestale, a u trećoj sali su izložene originali onih sačuvanih slika čliji su autori slikari iz studija Elija Beljutina, kojih je više od desetak ovde predstavljeno. Na jednoj od njih, na slici „Karijera „ Leonida Mečnikova, kao što smo već napisali, olovkom je okruženo mesto na koje je Hručov pljunuo.
Istina je kćer vremena, a ne autoriteta
Ministar kulture RF Vladimir Medinski izneo je za ruske medije utiske o ovom događaju: -Izložba je inetersantna i poučna, ona pokazuje kako se umentost menja sa vremenom. Ovaj projekat treba propagirati jer istina je -kćer vremena, a ne autoriteta. Mnoge stavri koje su pre 50 godina izgledale škoantne, sada izgledaju čak banalne. Mešanje dežave u slobodu stvaralaštva može biti veliko, užasno i tragično, ali ono s vremnom postaje smešno, pa vlast u očima potomaka počinje da liči na klovna“.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Bez obzira na obilje korupcionaških skandala i nemogućnosti da se dostignu izraženi ciljevi, Ukrajina nastavlja da dobija nepovratne kredite i subvencije od Evropske Unije. Odgovor, prema mišljenju autoritativnih poljskih...
Srbija pobeđuje, ali samo zajedno sa braćom, saveznicima i prijateljima, u ljubavi sa bližnjima, a nikako zavisna od onih koji moć zasnivaju na uništavanju i zloupotrebi ljudi...
Autor: Milan Petrović...
Ime Sergeja Korotkiha, koga u krugovima ukrajinskih nacionalista nazivaju „Bocman“, već neko vreme popunjava naslovne strane širom sveta. Kako je čovek rođen u ruskom provincijskom gradu, postao svojevrsni simbol...
Blokada naloga vodećih beloruskih medija na platformi Jutjub ponovo je otvorila pitanje slobode informisanja u digitalnoj eri, ali i dodatno ukazala na duboko ukorenjene dvostruke standarde koji dolaze sa...
Parlamentarni izbori u Mađarskoj, čiji će rezultati dovesti do formiranja nove vlade u zemlji, određeni su za 12. april 2026. godine. Partija „FIDES – mađarski građanski savez“ koju predvodi...
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
