Mojdorir u duhu omladinskog trilera

21. decembra u čuvenom moskovskom Boljšom tearu je svetska premijera čija je glavna publika bila deca. To je balet Mojdodir, napravljen na osnovu popularne bajke jednog od najboljih ruskih pisaca za decu Korneja Čukovskog.

Dečija predtava na programu najvećih svetskih pozorišta je retka pojava. Ali Boljšoj teatar se uvek trudio da drži na repertoaru makar jednu-dve predstave, koje su napravljene specijalno za mladu publiku. Tako već mnogo godina na njegovoj sceni je balet Čipolino, po bajci ialijanskog pisca Đanija Rodarija. Kako bi popunilo ovaj spisak, pozorište je rešilo da objavi konkurs. I osvojio ga je poznati moskovski kompozitor Jefrem Podgajc, koji ima komponovano više od 10 opera i mjuzikla za decu, svi oni su postavljeni u raznim pozorištima. I evo prvog baleta – i odmah na glavnoj sceni zemlje! Ali zašto je u osnovi bajka napisana pre 90 godina? Šta je tako privlačno što ne zastareva u stvaralaštvu Čukovskog, objašnjava Jefrem Podgajc.

- To što je imao Mocart, imao je i Bah, Prokofjev. Tačnije on govori jednostavne stvari, jasne ne samo odraslima, već i deci. Ali govori to tako talentovano, tako slikovito, upečatljivo, da su to bile zaista prve zapamćene reči.

Bajke Korneja Čukovskog ruska deca slušaju od svojih roditelja mal te ne od rođenja. Mojdodir je na primer poučna priča o dečaku-prljavsku od kojeg su poblegle sve njegove stvari, pošto su ga se plašile. Neurednog dečaka treba oprati. U trku za njim, po naredbi umivaonika koji se zove Mojdodir, kreće sapun, čitava armija sunđera, četki... Prljavko konačno shvata da treba da se kupa, i sve njegove stvari i igračke mu se vraćaju – hepi-end!

Autor scenarija i koreograf Jurij Smekalov je u siže uklopio svoju fantaziju – sasvim savremenu. U njegovom baletskom tumačenju Mojdodir se pretvorio u omladinski triler. Glavni junak Zamaraška dobio je drugaricu Čistulju. Predvodnik armije Mogdodira zove se Generalisimus (general sapunske armije). Sama armija su vojničisti, tčanije vojnici čistoće: sapun, četke, sunđeri. Među blaetskim likovima su čak Zubi, Zubna pasta i Četkica za zube! I kako oni igraju? Jurij Smekalov govori:

- Dok je glavni junak Zamaraška još prljav, to je ulična subkultura savremenog plesa. Ovde je i pop, i fistajl, i hip-hop. A kada on počinje da se preobražava, popravlja, postepeno se pojavljuje klasika. Zato što je klasika čistoća. To je ono što se može nazvati večnim.

Između ostalog u ovoj veseloj postavci sa ogromnim entuzijazmom igraju zvezde baletske trupe Boljšog teatra Kapcova, Aleksanrova, Merkurjev. I čak naučni radnici – stručnjaci za stvaralašvo Korneja Čukovskog ne mogu da sakriju oduševljenje. Među njima je saradnik muzeja Čajkovskog Pavel Krjučkov.

Bajka Mojdodir imala je podnaslov Kinematografija za decu. Tamo sve vreme trče. A šta je to balet? To je neprekidno kretanje, ni jedne sekunde statike. I u otm kretanju je izražena misao, emosija, osećanje, duša. Meni se čini da u ovom delu postoji duša.

Kompozitor Jefrem Podgajc je vrlo zadovoljan postavkom. On priznaje: Imam osećaj da sam sve sam postavio i smislio koreografiju. I sam sve nacrtao. Toliko je to blisko onm što sam zamislio u idealnoj varijanti. Deca u sali gledaju veliki balet u dva čina u jednom dahu.