Nova kolonijalna vlada Rumunije

Prošle nedelje formalno je okončana politička kriza u Rumuniji. Predsednik Trajan Basesku je pristao da za premijera imenuje svog glavnog političkog protivnika, lidera rumunskih socijaldemokrata Viktora Pontu.

Nova vlada je podržana od strane parlamenta i počela sa radom. Izgleda da bi društvo trebalo da odahne i da se posveti pripremama za Novu godinu. Ali, kada čitate rumunsku štampu, lako je primetiti da je javni diskurs nabijen razoračanjem. Predsednikove pristalice su povređene i žale što je predsednik morao da se pomiri s tim da će njegov glavni protivnik postati premijer. Predsednikovi protivnici su pak stigli da se razočaraju u novog premijera i da ga optuže za kolaboracionizam, nedostatak volje, pa čak i za izdaju interesa birača.

Od Socijal-liberalne unije, koja je na parlamentarnim izborima osvojila više od 60% glasova, očekivan je revanš. Nakon što su Vašington i Brisel naterali zvanični Bukurešt da rezultate referenduma o ostavci Trajana Baseskua proglasi nevažećim, pristalice opozicije su želele da reafirmišu nešto što bi makar ličilo na nacionalno dostojanstvo. Za Socijal-liberalnu uniju glasali su oni isti birači koji su letos glasali za Baseskuovu ostavku. Smatrali su da je pobeda Socijal-liberalne unije najbolji način da se predsedniku osvete za to što su njihovi glasovi na referendumu poništeni na nalog koji je stigao spolja.

Hoće li predsednik postaviti za premijera lidera opozicije? To je bila glavna intriga. Iz aspekta alijanse koja je pobedila na izborima, Baseskua je ustav Rumunije obavezivao da to uradi, ali predsednikove pristalice su se pridržavale drugog tumačenja glavnog zakona. Opozicija je obećala da će predsednika ponovo izložiti impičmentu ukoliko ne pristane da prizna poraz i da za premijera postavi lidera opozicije. To je podržala i većina birača i jedan veliki deo opozicione štampe, te je izgledalo da će Basesku biti primoran da kapitulira. Ali, u tom trenutku Zapad se ponovo umešao.

Ambasador SAD u Bukureštu Mark Gitenštajn nezvanično je posetio lidera opozicije. Tema pregovora ostala je tajna, ali su rezultati odmah postali vidljivi. Sledećeg dana lideri Socijal-liberalne unije, koja je pobedila na izborima, pristali su na neformalni sastanak s predsednikom. Sastanak je održan noću u predsedničkoj palati, u režimu najstrože poverljivosti. Vođe opozicije o njemu nisu obavestile svoje političke kolege, koje ne bi ni saznale za taj sastanak da nije došlo do „oticanja“ informacija koje su dospele u štampu.

Na tom sastanku predsednik i budući premijer potpisali su „akt o koegzistenciji“. Taj dokument čiji pravni status nije jasan u velikoj meri ograničava mogućnosti vlade i premijera, dok Trajanu Baseskuu pruža garancije integriteta političkog sistema koji je izgradio za dva predsednička mandata. Viktor Ponta je faktički odustao od uticaja na spoljnu politiku zemlje, od reformi pravosuđa i nacionalne bezbednosti, kao i od kritike predsednika. Neverovatno je da je lider alijanse koja je osvojila više od 60% glasova na izborima mogao sebe dobrovoljno sputati takvim obećanjima. „Akt o koegzistenciji“ pre liči na „akt o kapitulaciji“. Mnogi od novinara simpatizera Socijal-liberalne unije Pontine odluke su prokomentarisali kao „grešku“, dok su birači na socijalnim mrežama taj dokument nazvali „aktom o izdaji“.

Najverovatnije će 2012. godina, bez obzira na formalni završetak političke krize, u istoriju Rumunije ući kao godina kada je još jedna kolonijalna administracija zamenjena drugom. Bez obzira na uspeh američke diplomatije ta zamena se ne može priznati uspešnom. Jedan veliki broj birača je zbog grubog mešanja Zapada u unutrašnju politiku i zbog podrške nepopularnom predsedniku počeo da gaji snažna negativna osećanja prema Zapadu. Materijalizacija tih osećanja u političkoj sferi pitanje je vremena.

Valentin Mindrešesku,