Veliko ispijanje čaja ili kaznena zavera

Progalsivši formiranje Foruma međunarodnih proizvođača čaja, zemlje koje su ušle u ovaj blok faktički su izjavile da počinje preraspodela tržišta čaja.

U „čajni OPEK“ koji se na engleskom zove International Tea Producers Forum ITPF, ujedinilo se šest država, koji proizvode više od polovine svetskog obima čaja – Indija, Kenija, Šri-Lanka, Indonezija, Ruanda i Malavi. Na čelu bloka je Indija, a štab treba da bude otovoren u prestonici Šri-Lanke, Kolombu. Članovi nove organizacije su objavili da se njihov proizvod na međuarnodnom tržištu potcenjuje i da njegovu cenu treba podići.

Kako nameravaju da raeaguju na ove izjave Kina, Turska, Vijetnam i Iran, koji proizvode drugu polovinu čaja u svetu, za sada se ne zna. Ali izazov im je upućen, i može da se desi da oni takođe reše da se ujedine na čajnom frontu. Treba reći da je do danas u oblasti čajne proizvodnje lidirala Kina, koja godišnje isporučuje na tržišta, po podacima Svetske organizacije za hranu u UN, skoro milion i po tona čaja. Indija je tradicionalno zauzimala drugo mesto, proizvodeći oko 990 hiljada tona čaja. Očigledno je stvaranje čajnog kartela inicirala Indija u cilju da se pomeri sa vodećih pozicija Kina, a ujedno da se pokuša uspostavljanje kontrole cena ove produkcije.

Sa tezom da je čaj na tržištu malo potcenjen možemo da se saglasimo, rekao je u intervjuu za Glas Rusije generalni direktor Ruske asocijacije proizvođača čaja i kafe Razam Čanturija, ali praktično to će biti vrlo teško učiniti.

- Ako zemlje članice ITPF preuzmu na sebe smelost i započnu da ograničavaju izvoz produkcije zbog povećanja cena, i rast cena bude dinamičan, onda po rečima Ramaza Čanturije, to može da dovede do smanjenja potrošnje čaja u čitavom svetu.

Čak prilikom pokušaja niza zemalja da preformatiraju tržište čaja i da podignu njegovu cenu teško da planeti preti veštački deficit, smatra eskpert Nezavisne vojne agencije Infestkave Lilija Brujeva.

- Obimi novčanih sredstava na ovom tržištu nisu tako visoki, kao recimo na tržištu nafte. Formiranje čajnog OPEK-a će biti nesvrsishodno skupo. Takođe cene čaja zavise od prinosa konkrente godine, što čini njihovo veštačko regulisanje prilično teškim. Ako ipak cene čaja budu veštački povišene, na tržište će izaći druge zemlje proizvođači, koje prave čajni napitak iz jeftinije sirovine. Takođe veliku popularnost će imati drugi napici, kao što je kafa, napici na osnovu trava i slično.

Da li postoje drugi faktori, koji ozbiljno ometaju diktat posebno uzetog kartela na svetskom tržištu čaja. Na primer, resorne infrastrukture u zemljama potrošačima. Rusija kupuje čaj u čitavom svetu i oko 85% napitka koji se prodaje u zemlji pakuje se u ruskim fabrikama. Tačnije Rusija ne zavisi neposredno ni od jednog proizvošača, pošto značajne rezerve sirovine uskladištene već na teritoriji zemlje omogućavaju čajnim fabrikama da manevrišu, pojasnio je Ramaz Čanturija. U slučaju promene cena na jednim aukcijama, ruski distributeri imaju mogućnost da se mirno prebace na druge platforme, ne dopuštajući osetna kolebanja cena. Otprilike ista situacija je nastala i u Evropi, gde se veći deo čaja koji se troši pakuje u lokalnim fabrikama.

A čaj raste ne samo u Indiji, Šri-Lanki, Kini ili Ruandi, već u skoro 40 zemalja sveta. U poslednje vreme čajne plantaže se razvijaju na primer u Argentini i Ausraliji. I mada su ove zemlje daleko od industrijskih razmera članova ITPF ili iste te Kine, one neće propustiti šansu da se pridruže svetskoj čajanci.

Nikita Sorokin,