Određena sudbina ruskog Arktika do 2020. godine

Rusija je odredila strategiju razvoja Arktika do 2020. godine. Potpuni tekst dokumenta koji je potpisao predsednik zemlje Vladimir Putin, objavljen je na sajtu vlade. Skupe arktičke projekte će realizovati država uz aktivnu podršku biznisa. Glavni prioriteti Rusije na Arktiku u narednih 7 godina su razrada prirodnih resursa, izgradnja saobraćajnog sistema i ekološka bezbednost regiona.

Vlada Rusije odredila je prioritetne pravce razvoja Arktika do 2020. godine. Najveća arktička država u naredih 7 godina će razrađivati prirodne resurse, stvarati saobraćajni sistem, vršiti naučno-istraživačku delatnost i baviti se pitanjima ekološke bezbednosti regiona.

Površina ruskih poseda u Arktiku iznosi skoro šest miliona kvadratnih kilometara. Radi poređenja, površina poseda tri druge arktičke države ne premašuje pola miliona kvadratnih kilometara, a samo Kanada ima nešto manje od milion i po.

Ako Rusiji pođe za rukom da ostvari razradu energenata na Arktiku, zemlja će uspeti da obezbedi sebi bezbednu egzistenciju godinama unapred, govori načelnik arktičke ekspedicije na visokim širinama Arktičkog i Antarktičkog Naučno-istraživačkog instituta Vladimir Sokolov.

- Što se tiče energetske komonente, ruski Arktik kako u priobalnim regionima, tako i u severnim regionima zemlje jeste riznica Rusije. I po nekim ocenama tamo je koncentrisano do 70% energetskih mogućnosti zemlje. Zato je potencijal kolosalan i ako se bude razvijao pod kontrolom države, Rusija ne bi trebalo da ima problema.

Drugo važno pitanje za osvajanje Arktika je razvoj saobraćajnih sistema – pomorskih i kopnenih puteva. Bez njih je teško zamisliti osvajanje regiona, govori zamenik direktora instituta za političku i vojnu analizu Aleksadnar Hramčihin.

- Industrija na Arktiku se razvija teško, iskostvo će biti vrlo skupo. Saobraćajni sistem, da naravno. Njega treba obnoviti i ojačati. Ima se u vidu Severni pomorski put, kopnene komunikacije na Arktiku koje se u azijskom delu kod nas često nalaze na nuli. Ali opet treba shvatiti da sve što se radi na Arktiku vrlo je skupo.

Prema zamisli vlade, projekti će se finansirati iz državnog budžeta. A dopunski prilivi će se realizovati po principu partnerstva države i privatnog biznisa, na račun međunarodnih finansijskih institucija i stranih investicija.

Razume se, važan aspekat za osvajanje Arktika biće i saradnja sa arktičkim državama – istom tom Norveškom koja poseduje tehnologiju za efiksniji rad u uslovima Krajnjeg severa. Osim toga, u dokumentu su nabrojani takvi aspekti kao što je čuvanje granica Rusije i osiguranje bezbednosti zemlje.

Margarita Bogatova,