Evropa protiv praznih novčanika

Tragično saopštenje stiglo je iz Bugarske: preminuo je nezaposleni otac petoro dece Vencislav Vasiljev, koji je u znak protesta izvršio akt samospaljivanja. Prošlog vikenda u 60 gradova Španije protekle su manifestacije protiv nezaposlenosti. Skoro 20 miliona radno sposobnih stanovnika zemalja EU danas je ostalo praznih novčanika. Konfederacija evropskih sindikata je pozvala ljude da izađu na ulice 13-14. marta u znak protesta protiv stroge budžetske štednje i u znak podrške zapošljavanju omladine.

Ali da li evropljani imaju alternativu u politici zatezanja pojaseva? Mišljenje doktora ekonomskih nauka, direktora Instituta za probleme globalizacije Mihaila Deljagina:

- Stroga budžetska štednja u aktuelnoj evropskoj situaciji nije lek, već smrtonosni otrov. Čitave zemlje su u suštini lišene mogućnosti da nešto proizvode. Šta na primer može danas da proizvodi Grčka? Skoro ništa. A Španija? Ne previše popularne automobile Seat? Bugarski izvoz je mal te ne na apsolutnoj nuli! Propisani recepti stroge štednje očigledno ne rade i koče ekonomski rast. Agencija Fič i dalje ne isključuje bankrotstvo Grčke i drugih problematičnih zemalja Sredozemnog mora. Jača samo Nemačka. Ali da li će ona jedna moći da izvuče iz blata sve ostale? Nivo nezaposlenosti u Španiji i Grčkoj je vrlo visok (oko 30%), krajnje visok (preko 10%) on je u Francuskoj, Italiji, Irskoj, Portugaliji, Slovačkoj. Prema zvaničnim podacima 48% mladih Španaca je bez posla. A prema nezvaničnim? Smanjiti budžet, smanjiti socijalna izdvajanja u Grčkoj ili na Kipru jeste apsurd, tamo jednostavno nema šta da se uštedi. Postavlja se pitanje kako da se očuvaju makar minimalno prihvatljivi uslovi života osnovne mase stanovništva, izbegnu ekscesi, masovni neredi i ne daj Bože buntovi? Smatram da ne ostaje ništa drugo do da se okrene receptima kejnsijanstva – teorije državnog regulisanja tržišnih procesa koja se pojavila kao odgovor na Veliku depresiju u SAD. Ona pretpostavlja državne narudžbine i podršku proizvodnje, otvaranje radnih mesta. Lek, istina, sa nuspojavama u vidu uvećanja budžetskog deficita. A šta da se radi?

Evropska konfederancija sindikata objedinjuje 60 miliona ljudi iz 36 zemalja. Ona može (kako je to bilo u novembru prošle godine) da podigne na štrajk stotine hiljada ljudi. Po svemu sudeći, mesto glavnih protestnih akcija će biti Brisel, gde 14. marta treba da se okupi samit EU. Da li će ulice čuti šefa države i vlada? Mihail Deljagin:

- Ne mislim da će evropske birokrate reagovati na masovne akcije protesta. Aktuelni evropski lideri, izuzev kancelara Nemačke Merkel, slabi su političari. Naravno, oni će izraziti zabrinutost, reći reči koje odgovaraju prilici. I gotovo. Jer u EU sve zavisi od volje zemalja koje nisu obuhvaćene masovnim neredima. Koliko god da štrajkuju, recimo, Grci ili Španci, sve ključne odluke na kraju donose Nemci i Francuzi.

Krizne zemlje EU su na ivici socijalnog kraha, smatra naš ekspert. I predlažu smeli scenario: odstupiti od postulata tržišta, orijentisati se ne na novčanu potražnju, već na minimalne potrebe ljudi, prevodeći proizvodnju na socijalne potrebe. U odstustvu potražnje to može da bude pojas za spasavanje, tim pre što se 2013. godine očekuje vrhunac krize, kada će sumarni državni dug zone evra dostići 95,1%.

Gajane Hanova,