Европа против празних новчаника

Трагично саопштење стигло је из Бугарске: преминуо је незапослени отац петоро деце Венцислав Васиљев, који је у знак протеста извршио акт самоспаљивања. Прошлог викенда у 60 градова Шпаније протекле су манифестације против незапослености. Скоро 20 милиона радно способних становника земаља ЕУ данас је остало празних новчаника. Конфедерација европских синдиката је позвала људе да изађу на улице 13-14. марта у знак протеста против строге буџетске штедње и у знак подршке запошљавању омладине.

Али да ли европљани имају алтернативу у политици затезања појасева? Мишљење доктора економских наука, директора Института за проблеме глобализације Михаила Дељагина:

- Строга буџетска штедња у актуелној европској ситуацији није лек, већ смртоносни отров. Читаве земље су у суштини лишене могућности да нешто производе. Шта на пример може данас да производи Грчка? Скоро ништа. А Шпанија? Не превише популарне аутомобиле Seat? Бугарски извоз је мал те не на апсолутној нули! Прописани рецепти строге штедње очигледно не раде и коче економски раст. Агенција Фич и даље не искључује банкротство Грчке и других проблематичних земаља Средоземног мора. Јача само Немачка. Али да ли ће она једна моћи да извуче из блата све остале? Ниво незапослености у Шпанији и Грчкој је врло висок (око 30%), крајње висок (преко 10%) он је у Француској, Италији, Ирској, Португалији, Словачкој. Према званичним подацима 48% младих Шпанаца је без посла. А према незваничним? Смањити буџет, смањити социјална издвајања у Грчкој или на Кипру јесте апсурд, тамо једноставно нема шта да се уштеди. Поставља се питање како да се очувају макар минимално прихватљиви услови живота основне масе становништва, избегну ексцеси, масовни нереди и не дај Боже бунтови? Сматрам да не остаје ништа друго до да се окрене рецептима кејнсијанства – теорије државног регулисања тржишних процеса која се појавила као одговор на Велику депресију у САД. Она претпоставља државне наруџбине и подршку производње, отварање радних места. Лек, истина, са нуспојавама у виду увећања буџетског дефицита. А шта да се ради?

Европска конфедеранција синдиката обједињује 60 милиона људи из 36 земаља. Она може (како је то било у новембру прошле године) да подигне на штрајк стотине хиљада људи. По свему судећи, место главних протестних акција ће бити Брисел, где 14. марта треба да се окупи самит ЕУ. Да ли ће улице чути шефа државе и влада? Михаил Дељагин:

- Не мислим да ће европске бирократе реаговати на масовне акције протеста. Актуелни европски лидери, изузев канцелара Немачке Меркел, слаби су политичари. Наравно, они ће изразити забринутост, рећи речи које одговарају прилици. И готово. Јер у ЕУ све зависи од воље земаља које нису обухваћене масовним нередима. Колико год да штрајкују, рецимо, Грци или Шпанци, све кључне одлуке на крају доносе Немци и Французи.

Кризне земље ЕУ су на ивици социјалног краха, сматра наш експерт. И предлажу смели сценарио: одступити од постулата тржишта, оријентисати се не на новчану потражњу, већ на минималне потребе људи, преводећи производњу на социјалне потребе. У одстуству потражње то може да буде појас за спасавање, тим пре што се 2013. године очекује врхунац кризе, када ће сумарни државни дуг зоне евра достићи 95,1%.

Гајане Ханова,