POZNATI FINALISTI „RUSKE NAGRADE „ ZA 2012.

Ruski jezik je jedan od najrasprostranjenijih na svetu.Njime ne samo što govore, nego  na njemu i pišu u SAD, Kazahstanu,Nemačkoj , Australiji...

U izvesnom smilu  i „Ruska  nagrada“ treba  ne samo da  zadrži  tu izvojevanu  poziciju  , nego da  i da produbi i proširi upotrebu ruskog jezika u svetu, posebno u oblasti  književnog stvaralaštva.

Misija  nagrade je  da stimuliše pisce u celom svetu koji pišu na ruskom jeziku

Cilj nagrade je da podrži i stimiuliše pisce  u celom svetu van matice koji pišu na ruskom jeziku.

Na “Rusku nagradu“  mogu pretendovati ne samo objvaljena dela , nego i rukopisi.Jedino ograičenje je da autor mora imati stalno prebvivalište van Rusije.

Nagrada se dodeljuje u tri kategorije

Već po tradiciji  „Ruska nagrada“ se dodeljuje u tri kategorije:“Velika proza“, „Mala proza“ i „Poezija „.U uži izbor odabrano je ukupno devet pretedenata na ngradu iz osam zemalja.

U kategoriji „Velika proza „ nominovani su :Jevgenija Kljujeva iz Danske za delo „Translit:roman-zamka“, rukopis „I uvenuće ruže na znoju januarskom „ Alise Hancis iz Australije i roman –snoviđenje  „Demon Dekarta „ Vladimira Rafajenka iz Australije.
Finalisiti za glavnu nagradu u kategroiji „Mala proza „ su : povest „Zmaj iz Perkalaba „ ukrajinske spisatljice Mariane  Gončarove,zbornik priča „Udvoje  je veselije“ Kati Kopovič iz SAD i orijentalne novele „Izvor potopa „Mihaila Šeljehova iz Belorusije.

Tri zbirke pesama su ušle  u finale u  kategoriji

„Poezija“:Ane Glazove iz Nemačke, Oljega  Dozmorova iz Velike Britanije i Vjačeslava Šapalova iz Kirgizije.

 Po rečima Sergeja Ivanovič Čuprinina, dugodišnjeg ( i ovogodišnjeg ) člana žirija , „ova sezona nam je daroivala velika umetnička ostvarenja“.On dalje kaže da je nivo nominovnaih dela  ostao visok,   a pretendenti su  ujednačenih  kavliteta,“ pa se teško odlučiti koji  kandidat zaslužuje ocenu „4“, koji „4+““....

Govoreći o svojim kritererijumima višegodišnjeg člana žirija, Serrgej Čuprinin je istako da je za njega važno  da autor neprestano vodi dijalog sa čitaocem, s Bogom, sa samim sobom, kako bi bio u stanju da postavlja pitanja i da čeka odgovre. Što se tiče  ruske književnosti koju pišu autori van matice, Čuprinin  kaže:“Sad se pojavilo mnogo auotra narcisa  koji su preokupirani  odslikavanjem svog unutrašnjeg sveta.Neki pisci shvataju književnost kao istraživanje  filoloških fenomena .Ukoliko autor neće da razgovara sa mnom, nije mi interesantan „.

Kritičar i predsednik žirija „Ruske nagrade „ je uočio da postoji stalni konflikt književnosti koja govori o životnim problemima  ruskog društva i  društvenog miljea u kojemu žive autori  van Rusije  sa artističkom literaturom koja se odvojila od naše grešne zemnje i nastanila se u predelima fantazije .“Ove godine, beusmnje, dominiraju  dela artističkog plana  koja veoma malo dotiču  to kako i od čega mi živimo,nego su više okrenuta osvetljavanju naše sta stvarnosti  svetlom ideala ,“istako je predsednik žirija „Ruske nagrade „ za 2012. Srgej Ivanovič Čuprinin.