ПОЗНАТИ ФИНАЛИСТИ „РУСКЕ НАГРАДЕ „ ЗА 2012.

Руски језик је један од најраспрострањенијих на свету.Њиме не само што говоре, него  на њему и пишу у САД, Казахстану,Немачкој , Аустралији...

У извесном смилу  и „Руска  награда“ треба  не само да  задржи  ту извојевану  позицију  , него да  и да продуби и прошири употребу руског језика у свету, посебно у области  књижевног стваралаштва.

Мисија  награде је  да стимулише писце у целом свету који пишу на руском језику

Циљ награде је да подржи и стимиулише писце  у целом свету ван матице који пишу на руском језику.

На “Руску награду“  могу претендовати не само објваљена дела , него и рукописи.Једино ограичење је да аутор мора имати стално пребвивалиште ван Русије.

Награда се додељује у три категорије

Већ по традицији  „Руска награда“ се додељује у три категорије:“Велика проза“, „Мала проза“ и „Поезија „.У ужи избор одабрано је укупно девет претедената на нграду из осам земаља.

У категорији „Велика проза „ номиновани су :Јевгенија Кљујева из Данске за дело „Тranslit:роман-замка“, рукопис „И увенуће руже на зноју јануарском „ Алисе Ханцис из Аустралије и роман –сновиђење  „Демон Декарта „ Владимира Рафајенка из Аустралије.
Финалисити за главну награду у категроији „Мала проза „ су : повест „Змај из Перкалаба „ украјинске списатљице Мариане  Гончарове,зборник прича „Удвоје  је веселије“ Кати Копович из САД и оријенталне новеле „Извор потопа „Михаила Шељехова из Белорусије.

Три збирке песама су ушле  у финале у  категорији

„Поезија“:Ане Глазове из Немачке, Ољега  Дозморова из Велике Британије и Вјачеслава Шапалова из Киргизије.

 По речима Сергеја Иванович Чупринина, дугодишњег ( и овогодишњег ) члана жирија , „ова сезона нам је дароивала велика уметничка остварења“.Он даље каже да је ниво номиновнаих дела  остао висок,   а претенденти су  уједначених  кавлитета,“ па се тешко одлучити који  кандидат заслужује оцену „4“, који „4+““....

Говорећи о својим критереријумима вишегодишњег члана жирија, Серргеј Чупринин је истако да је за њега важно  да аутор непрестано води дијалог са читаоцем, с Богом, са самим собом, како би био у стању да поставља питања и да чека одговре. Што се тиче  руске књижевности коју пишу аутори ван матице, Чупринин  каже:“Сад се појавило много ауотра нарциса  који су преокупирани  одсликавањем свог унутрашњег света.Неки писци схватају књижевност као истраживање  филолошких феномена .Уколико аутор неће да разговара са мном, није ми интересантан „.

Критичар и председник жирија „Руске награде „ је уочио да постоји стални конфликт књижевности која говори о животним проблемима  руског друштва и  друштвеног миљеа у којему живе аутори  ван Русије  са артистичком литературом која се одвојила од наше грешне земње и настанила се у пределима фантазије .“Ове године, беусмње, доминирају  дела артистичког плана  која веома мало дотичу  то како и од чега ми живимо,него су више окренута осветљавању наше ста стварности  светлом идеала ,“истако је председник жирија „Руске награде „ за 2012. Сргеј Иванович Чупринин.