Европа очима руског уметника пустолова

Изложба дела најмлађег академика Руске академије уметности Никите Макарова отворена је у Центру естетског васпитања Mусејон у оквиру Државног музеја ликовних уметности Пушкин.

Изложба предлаже публици да се премести из снежне Москве у Европу и да прошета улицама Париза и Беча. Некада, у свом роману Историја једног путника Гајто Газданов, писац чије стваралаштво су високо оценили Иван Буњин и Максим Горки, писао је

„Постоје посебни дани у Европи, најчешће почетком хладног пролећа, кишни. Ујутру киша лије одозго надоле, слива се као небеска вода са подбрадака мермерних хероја, ћутљивих и непокретних путника кроз дуге године ратова, устанака, загушљиве мирнодопске савакодневице још ситих градова, тихо ромори и капље, тече у хиљаду различитих праваца; затим када наступи мутно европско вече, затегнуто магловитим и сумрачним небом, она тамно светлуца под светлом фењера; и у кретању градова, људи и аутомобила које јењава с доласком ноћи, она звучи посебно тужно и непоновљиво – са истом том неизрецивом влажном тугом.“

Ова роман је и дао идеју Никити Макарову за назив изложбе – Историја не једног путовања. Он је талентовани сликар и окорели путник. Признаје да земље које посећује гледа кроз призму руске књижевности:

- Париз ме пре свега асоцира на Гајтона Газданова и Георгија Иванова. Италија Иваном Буњином, Зинаидом Хипиус, Дмитријем Мережковским и наравно Николајем Гогољем. Немачка Владиславом Ходасевичем. Венеција је за мене Сергеј Дјагиљев, Игор Стравински, Јосиф Бродски.

У његовим радовима се може видети утицај француских уметника с краја 19, почетка 20. века. Стиче се осе'ај да су једни насликани под утиском дела Винсента Ван Гога, а други инспирисани градским пејзажима Ежена Галјена-Лалуа. Истовремено, сваки рад представљен на изложби је врло руски. Не називају узалуд Никиту Макарова руским европљанином. Детињство и младост уметник је провео у Немачкој, тамо је почео да црта и упија западноевропско уметничко искуство. Касније се вратио у Русију, где је стекао високо образовање, завршио Московски државни академски институт Сурикова.

Макаровљеве слике необично преносе атмосферу тргова и обала Париза и Беча, омогућавају публици да чује музику сваког града, осете ароме малих пријатних кафеа, да погледати на обалу мора, уживајући у игри књижевних асоцијација. Уметникова дела прате одломци из дела руских писаца.

На изложби су престављени радови које је Никита Макаров насликао последњих година. Може се пратити како се временом мења његов сликарски језик: постаје префињенији и осећајнији, он се игра разним уметничким традцијама, стварајући свој оригинални, лако препознатљиви стил.

Армен Апресјен,